par-flert
Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO životu

Ja bih da ovaj rebus rešim sa tobom

Leta, ne postoji niko kao ti. Rekao bi. Imam osećaj kao da bih mogao sve da ti kažem o sebi. Da ti se otkrijem. Potpuno. Leta, prelepo izgledaš danas. Leta, je l’ se to onaj Marko iz ljudskih resursa muva oko tebe, nije ti ni do kolena.

Srbijanka Stanković

Bilo je nečeg u Jovanu zbog čega je Leta počela da veruje u nerešive zagonetke. Otkad ga je upoznala kao da je ušetala u rebus. Svaki put kad bi pomislila da je shvatila kakav je, on bi rekao ili uradio nešto što bi je poslalo na drugu stranu. Dopao joj se. Bilo je nečeg u njemu, kao da je sačinjen od sitnih rasprštanih magneta po celom telu (i srcu) što ju je vuklo: da ga nešto pita, pogleda, dotakne.

Naravno, bilo joj je neprijatno u njegovom društvu, na trenutke bi umirala od stida, kao da ima 13 godina i da je jedina devojčica u razredu kojoj su porasle grudi. Kao da je toliko očigledno da joj je:

Privlačan? Simpatičan? Zanimljiv? Da li Jovan može da stane u jedan pridev?

Uz sve to, Jovan nemerljivi se samo pojavio jednoga dana i rekao: ovo je Jovana, moja devojka. Ovo je Leta, moja… – Leta, drago mi je.

Rebus.

Jovan i Jovana, pomalo im se podsmevala u svojim mislima, naročito noću kad bi joj se uši punile suzama. Naročito onda kad bi joj on poslao poruku da popiju kafu, prošetaju, da li bi mogla da pogleda jedan prevod na kome radi? Leta, ne postoji niko kao ti. Rekao bi. Imam osećaj kao da bih mogao sve da ti kažem o sebi. Da ti se otkrijem. Potpuno. Leta, prelepo izgledaš danas. Leta, je l’ se to onaj Marko iz ljudskih resursa muva oko tebe, nije ti ni do kolena.

Foto: pexels

Ne mešaj simpatiju sa ljubaznošću. Ako je prijatan ne znači da flertuje. Ako te peče koža na mestu na kom te dotakao ne znači da si zaljubljena.

Ako, ako, ako.

– Leta, je l’ mogu da te pitam nešto? Kako znaš da je devojka ona prava?

– Ne znam, nikad nisam tražila devojku.

– Ne šali se sa mnom, ozbiljno te pitam.

– Zar ti nemaš nekog muškog prijatelja da ti pomogne da rešiš taj rebus.

– Ja bih da ovaj rebus rešim sa tobom.

– A, tu ste vas dvoje, počinje šefova govorancija! – koleginica ih je pozvala u centralni hol.

To je bilo onda, pre korone i rada od kuće, kad su još pravili novogodišnje proslave po firmama. Čekali su 2020. Čudno. Sad joj deluje kao da su prošle decenije, a ne jedva godina. Kao da joj se na leđima slegao čitav svet sa brojkama, rečima i osećanjima. Čitav svet sa nesusretima.

– Hej! Hej!

– Da se ne pozdravljamo? – čulo se ispod njegove maske.

– Da se ne pozdravljamo. – odgovorila je. U stomaku joj se kao ni iz čega odjednom stvorilo goreće klupko i počelo da se penje naviše, do grla.

– …Je… – kao da je promrljao psovku, nije mogla da razazna od maske.

– Molim?

– Ništa, samo mi je mnogo krivo što ne mogu da te zagrlim sada.

Foto: Canva

Progutala je knedlu, pogurala malo ono klupko niže. Tu negde u grudnom košu se zaglavilo i osetila je kako je planulo jače. Čula je sebe kako ga pita za devojku, kako kaže da su raskinuli, kako je čudno što je baš pomislio da će je sresti danas i eto sreo je. Da li bi nekako mogli da se vide i da popričaju.

– O čemu? – izletelo je iz nje i tek tad je shvatila koliko je providna, neprijatna, gruba. – Izvini, nisam dugo razgovarala s ljudima, kao da sam izgubila osećaj za lepo ponašanje. Naravno, možemo da se vidimo. Kad prođe ovo?

– A šta misliš da nam prolazi zajedno? Ja bih da ovaj rebus rešim sa tobom.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije