KulturaLjudinajnovijeNaslovna vijest

Žaklina Tatalović: “Shvatili smo da ne mora sve odmah i sad, a i dalje jurcamo”

Da je više profesionalaca poput nje, ne bismo imali potrebu predstavljati ih kao predstavnike neke rijetke vrste.

Aleksandra Marinković

Bili bi to samo poznati likovi s TV ekrana, za one koji malo više prate vijesti to bi bili dobri novinari čije izvještaje ne dovodimo u pitanje.

Ali, njih je premalo.

I što ih je manje, to je njihova vrijednost veća, postaju sve dragocjeniji. Međutim, oni istovremeno postaju i ranjiviji. Novinarka Žaklina Tatalović kaže da samo postavlja pitanja i ništa više. A evo šta smo mi nju pitali:

Po čemu ćete pamtiti ovu godinu? (osim epidemije, karantina…)

Po tome sto sam raščistila ko treba a ko ne treba da bude deo mog života. Svakom kome je bilo šta smetalo kod mene oslobodila sam ga sebe i to je, mogu da kažem, divan osećaj. Zadržala sam samo one koji su me vredni.

Smatraju Vas najhrabrijom ili jednom od najhrabrijih novinarki u Srbiji. Kako gledate na to?

Ljudi osećaju ko stoji preko puta mene kada radim. Oni koji žele da znaju, znaju sve, pa i to na šta je ko spreman. To se vidi iz svačijeg pogleda i nastupa. Zato misle i govore da sam hrabra, a ja sam samo postala imuna na svaki udarac koji dobijem zbog posla kojim se bavim. Prosto sam utrnula i ti udarci su sada bez poente, ja ću i dalje stajati i raditi svoj posao.

Mislite li za sebe da ste hrabra osoba? Ili je riječ prosto o odgovornom odnosu prema poslu, kakav očigledno u novinarstvu može donijeti mnoge glavobolje?

Više uporna, nego hrabra. Mislim da kada bi bilo više upornih kolega da bi nam svima bilo lakše, ovako nije lako. Mada i kad je baš teško, ne razmišljam da odustanem.

Odgovornost od objektivnosti ne odvajam. Novinarski posao vas nauči na glavobolju, ona postaje deo vas i vodi vas na mesto na kojem sam ja trenutno. Na tom mestu samo brinete da neko drugi ne bude povređen zbog načina na koji radite a taj način je jedini ispravan – bez kompromisa

Da li se osjećate sigurno i zaštićeno?

Ne razmišljam o tome jer sam kao žena zaštićena u svom okruženju, ali kao novinarka ne smem da mislim na to. Mislim da bi me to sputavalo i da ne bih onda mogla da dam svoj maksimum. Vreme je takvo da je potrebno dati više od maksimuma da bi se bilo šta promenilo u našem društvu.

U atmosferi potpunog odsustva medijske slobode, a ozbiljnog nedostatka svih drugih sloboda, kako vidite novinarski poziv u Srbiji danas?

Na kolenima u dubokom mraku čemu samo novinari mogu da se odupru i to samo ako budu jedni drugima oslonac. Srbija je podeljena, novinari su podeljeni. Svaki dan nas dele i zavađaju i dok to budemo trpeli nećemo moći da se ispravimo, a vreme nam curi. Šta će neki sutra reći svojoj deci koga su se plašili?

S obzirom na to da smo skoro deset mjeseci u potpuno vanrednim okolnostima, često čujemo kako su prave vrijednosti isplivale na površinu i kako smo shvatili šta je zapravo važno? Imate li utisak da smo to shvatili?

Shvatili smo, ali nismo prihvatili. Shvatili smo da ne mora sve odmah i sad, a i dalje jurcamo. Shvatili smo ko nas čuva, ali i dalje zadržavamo one koji nas prodaju. Shvatili smo ko nas voli, a i dalje slušamo one koji nas mrze.

Da li Vas je nešto pozitivno iznenadilo tokom pandemije, neka pojava u društvu, reakcije ljudi…

Izdržljivost. Nismo ni svesni šta smo sve izdržali i koliko smo jaki. Koliko i šta sve možemo sami. Ovo nije samo virus ovo je veliki test za svačiji um i razum i jako je važno da i u tom pravcu ostanemo zdravi.

Da niste novinarka, šta biste radili?

Bila bih kardiohirurg. To je moja neostvarena želja. Kada sam birala između belog mantila i mikrofona izabrala sam mikrofon i zato ove godine sve činim da oni u belim mantilima budu dobro da bismo i mi mogli da budemo dobro. Beli mantili mi veruju i to je najvrednija nagrada koju možete dobiti u ovom haosu.

Šta nam o društvu u kojem živimo govore stalni napadi na Vas, provlačenje po tabloidima, seksistički napadi na TV emsijama.. I još važnije, šta izostanak reakcije govori o stanju u zemlji?

Takvi besmisleni napadi pokazuju da su pojedinci spremni na sve da bi sebe izbavili iz neke propasti. Međutim, reakcija običnih ljudi na to mi je pokazala da sam na pravom putu i da je narodu dozlogrdilo vređanje i ponižavanje.

To mi daje dodatni motiv da svojim radom budem uz svoj narod da ukazujem na njihove probleme i da uprem prstom u one koji te probleme treba da rešavaju jer na kraju krajeva plaćamo ih za to.

Da li ste i koliko često ste izloženi diskriminaciji samo zato jer ste žena?

Nisam izložena diskriminaciji zato što sam žena, izložena sam ludilu zato što postavljam pitanja. Ne smeta nikome to što sam žena već to što sam slobodna da kažem i navedem bezbroj primera kako nam je profesija raščerupana.

U nedostatku argumenata koji bi pokazali da to što govorim nije istina, oni pokušavaju da me diskredituju tako što će pokazati da imam fotografiju u kupaćem kostimu sa plaže. Ko je nema? Ne znam da li osećate nivo tog besmisla.

Pomišljate li ikad da napustite Srbiju i život nastavite u nekom uređenijem društvu?

Ne. Nikad o tome nisam razmišljala. Vidim sebe kao borca a borci ne beže. Tu sam da se borim pa dokle izdržim, a kao što sam rekla, mnogo možemo da izdržimo, potrebno je samo da ne trpimo.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije