Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Znate li šta je glavni sastojak samopouzdanja? Iznenadiće vas.

Kažu da su neki od najboljih recepata nastali sasvim slučajno, pica od ostataka hrane, koka-kola od sirupa za kašalj, a lažno samopouzdanje od jedne proslave rođendana.

Miljana Sukovic

Samo što je za razliku od prethodna dva, ovaj bio samo za jednokratnu upotrebu.

Lažno samopouzdanje dođe niotkuda, u prvi mah ni ne znate da je lažno, kamuflira se i podvuče pod kožu, i imate utisak da je u pitanju original.

Niste ni svesni da je ego obukao kostim Supermena i preuzeo volan. A vi se malo šta pitate, nemate kad, previše je lep let, a zemlja se čini daleko sve dok je ne osetite, tj. dok ne tresnete, jer onda kad ostanete bez ego-goriva, Supermena čeka nezgodno uzemljenje.

Ova nezaboravna i edukativna vožnja dogodila mi se sticajem okolnosti, nisam je tražila, ona je mene našla.

Evo kako…

Jedne subote, došla sam kod drugarice spremna da produžimo u grad i proslavimo njen rođendan. Perfekcionista i stilista kakav gospođa jeste, tu na licu mesta dobila je inspiraciju da me preobuče i našminka.

Očas posla me je uvukla u kratku, usku crnu haljinu, i kožnu jaknu, a kako me je u nju uvukla tako je iz mene izvukla ganc nov stav. Jedan pogled u ogledalo i helou Ženo-mačko, gudbaj Miljana. Žena-mačka će večeras da zapali grad, a za to joj treba samo još par gutljaja i čuvajte se, evo je stiže, u maniru

„Watch out boy she’ll chew you up

She’s a maneater.

Foto: Canva

Tu imamo prve sastojke ovog recepta: optimizam subotnje večeri, pravu haljinu i šminku, ogledalo koje kaže mooooože, po koju kapljicu čisto da picne kombinaciju, i društvo na vibraciji da pršti.

I tako je žena-mačka krenula u pohod, bez nekakvog posebnog plana ili očekivanja, ali s obzirom na to da je slavljenica džepna venerica sa vulkanskim temperamentom, sa kojom je svaki izlazak bio za pamćenje, dalo se očekivati da će veče biti zanimljivo. I tako je i bilo….

U tom majndsetu Beograd je „La La Land“ i vrata se sama otvaraju, a prilike i neprilike prilaze i odlaze kud god da zakoračite. Sastojcima recepta ćemo dodati i par likova koji vas startuju, i dojam neodoljivosti raste.

Veče savršeno teče i praktično se bližio kraj, kad na nišan mi niotkuda uleti jedan izuzetan primerak. Prosto sramotno savršen i prosto prelako da se tek tako pojavi, tu na hranilici za krupnu divljač tik preko puta mene, ali kad ste u „La La Land“-u, moguće je.

Divljač se ne miče, sviđa joj se nišan i polako se opušta i primiče mu se, ali nema se vremena, trofeji se skupljaju na sad il nikad, pokret i „go for it“.

U tih par koraka saželo se celo veče i svi sastojci u savršenoj proporciji. Ne znam kako je izgledalo drugima, ali u mom univerzumu to je bio hod Šarliz Teron u reklami za Žador.

Divljač tu je, mirna i zadovoljna, pružim ruku i upoznam se. Smeška se divljač, smeškam se i ja. Kažem krećemo kući, i izvadim mobilni telefon, otprilke kao pandur značku i kažem: „Upiši broj“. Iznenadila se divljač, kaže: „Direktna si, svaka čast“.

Rekoh: „Kucaj, ili više sreće drugi put“.

Naravno da se divljač legitimisala, uzela sam telefon i rekla da se čujemo, i u istom maniru napustila lovište.

I čuli smo se, a posle nekog vremena izašli na piće.

Naravno, majndset Žene-mačke u „La La Land“-u nije mogao da me drži istim intenzitetom, ali njegov izgled je motivišuća doza afrodizijaka.

Zaista, bogovi površnosti su bili jako darežljivi, verujem da samo gledanje u onaj sklad produžava život. Rado bih vam priložila i fotodokumentaciju da je zakonito i politički korektno, ali onda verovatno niko ne bi pročitao moj tekst do kraja. No, idemo dalje…

Sednemo na piće i sasvim fino krene konverzacija, standardna razmena informacija, lep ambijent, mesto koje volim, sve mi je onako potaman, ali… Naravno da ubzo nakon što smo seli kreće neko ali… Mom ulovu, malo malo pa pogled cunja.

Svaku devojku koja je prošla moj ulov je odmerio. Ne preterujem, svaku, i to ne čak diskretno, vrlo upadljivo, kao kad stojite ispred rafa u mesari, pa birate najbolju krmenadlu i proučavate njene performanse prilikom spremanja i konzumiranja.

Već nakon njegovog drugog, trećeg nediskretnog zvera, počinjem da osećam nelagodu… Moj majndset počinje da se ruši, polako se boje „La La Land“-a tope i cure, a kostim Žene-mačke počinje da žulja. Loš osećaj.

Tu negde, na pola čaše, krenuo je da gleda u telefon, i niotkuda se stvorio njegov drug za našim stolom. Druželjubiva sam ja, ali da nije malo čudno…. Hmmmm. Onaj loš osećaj je postao gori.

Sve u svemu, to je bio jedan jako čudan dejt, ako se tako uopšte i može etiketirati. Tri musketara, od kojih dvojica u akciji, a treći u zbunu? Mada je bilo i finih momenata u toku večeri, ipak su samo momenti. U duhu svi za jednog jedan za sve smo se i razišli te večeri. Čim je otišao drug, musketar i nas dvoje smo, svako svojim putem.

Sutradan, dobar deo dana kao da sam imala neku vrstu bunila, jasno mi je bilo šta se dogodilo, ali ja nisam samoj sebi bila jasna. Zašto kog đavola nisam ustala i otišla?

Ne samo da nisam napustila promašeni sudar, već mi se samopouzdanje iz minuta u minut gubilo, a sujeta rasla, pa umesto da dostojanstveno napustim ovu „Alisu u tri musketara“, čak sam proknjižila da treba da pobedim na kastingu „Privucite mu pažnju“.

Kakvo traćenje energije i vremena…

Kolko je samo Ja-verzija dan posle bila besna na Ja-verziju od te večeri… Pa, pobogu, zar si se još i trudila da budeš „chosen one“.

Zar ne bi trebalo da imaš nepodeljenu pažnju samim tim što si pozvana na dejt, a ne da je osvajaš i boriš se za nju sa devojkama koje sede za susednim stolovima? A, ako se neko već tako ponaša, zašto se nisi lepo zahvalila i zapalila?

Zašto?

Zato što je lažno nabildovano samopouzdanje lažno, i pre ili kasnije se to pokaže. Nabilduju ga haljina, šminka, visoke potpice i fine kapljice, ali čim steroidi prestanu da rade od žene-mačke ostane samo žena-maca.

Istinsko samopouzdanje ne zavisi od lepog perja i aksesoara, ono dolazi iznutra, od istinske samospoznaje i samopoštovanja, i ostaje netaknuto bez obzira na to što mu spoljni svet pruži ili uskrati.

Istinsko samopouzdanje bi istim onim samouverenim, „imam svet pod nogama“, Šarliz Teron hodom napustilo sto i „La La Land” raspoloženjem došlo kući, i sutra ne bi imalo bilo kakvo bunilo jer bi znalo kakav dejt zaslužuje.

Formula pravog samopouzdanja je malo strožije čuvana tajna, ali prvi korak je odbaciti lažno, i krenuti u potragu za pravim. Glavni sastojak imate.

Glavni sastojak ste VI.

Ovo danas-Ja zahvalno je na samospoznaji od te večeri, jer danas-Ja ume da ode kad je vreme.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije