Ana Racković : „Autentičnost pojedinca je moja najveća inspiracija.“

U tebi su vile koje se gole kupaju u rijeci. I raspuštenice. I usedelice. I pogebulje. I jalovice…“- stihovi su pjesme Balkanka koju je napisala Ana Racković.

U njima se osjeti buntovnički i pravedni krik protiv balkanskih  arheotipova. Ana je napisala i izdala knjigu „Vagabundizam i tesne cipele.“

Pričali smo o njenim stavovima, razmišljanjima te motivaciji i inspiraciji.

„Knjiga „Vagabundizam i tesne cipele“ je zbirka kratkih priča koje su nastajale u Solunu, Beogradu i negde između. Sakupljala sam priče godinama i onda sam došla na ideju da ih objavim.

Vagabundizam simbolično objedinjuje sva moja lutanja, uzvodna plivanja, teranja po svom i mnogo priča koje su nastale takvim izborom života. Većim delom su inspirisane istinitim događajima i ljudima koji su ostavili neizbrisiv trag u mom životu. Autentičnost pojedinca je moja najveća inspiracija. Život, sam po sebi.“- otkriva mlada spisateljica.

Njene priče istovremeno su nježne i nemilosrdne, poput života. Čitateljice se mogu poistovjetiti s njima i pronaći utjehu za teške životne situacije. Za Anu je pisanje moj životni poziv. Ljubav prema književnosti je osjetila u svojoj porodici. Odlazak sa tatom u biblioteku za nju  je bio događaj ravan dodjeli novogodišnjih paketića u hotelu „Jugoslavija“

„Naučila sam da čitam sa pet godina sričući tekstove iz tatine „Politike“. Žurilo mi se. Još kao dete, shvatila sam koliko je jaka veza između pisca i čitaoca i činilo mi se da je razlog tome ta piščeva potpuna i bezrezervna izloženost misli i osećanja gde nema mesta nepotpunosti i polovičnosti“, prisjeća se mlada književnica.

Ana je studirala novinarstvo, no nije se pronašla u klasičnom novinarskom izražavanju. Osjećala je da nešto nedostaje da se u potpunosti izrazi. A to je bila književnost. Nema uzore u pisanju, ali se uvijek rado vraća velikim književnicima poput Milorada Pavića,  Meše Selimovića, Miloša Crnjanskog, Orhana Pamuka. Njihovo pisanje je duboko protkano u Anin senzibilitet i univerzum.

Ana ima više od 2.700 pratitelja na instagramu na kojem redovito dijeli svoje tekstove.

„Moja publika su uglavnom čitateljke. Njihove reakcije su veoma emotivne, kao i moje kada čitam njihove utiske. Mnogo njih mi je reklo da se često vraćaju mojoj knjizi i da sam uspela da dotaknem njihova najdublja osećanja i pretvorim ih u reči. To je moja najveća satisfakcija.

Često ne mogu da nađem prave reči kojima bih im se zahvalila na divnim komentarima koje mi upućuju u svojim porukama i mejlovima. Sada shvatam kako je biti sa druge strane te predivne veze između čitaoca i pisca, u odnosu lišenom nepotpunosti i polovičnosti“- kaže Ana .

Racković je veoma osjetljiva na kršenje ženskih prava i širenje balkanskih stereotipa.  Uskoro će napisati knjigu koja se bavi tom problematikom.

„Bez obzira kom segmentu društva pripada, žena sa ovih prostora je arhetipski trpeljiva i čvrsta sa duboko usađenim strahom od porodične bruke, sklona samooptuživanju i preuzimanju krivice na sebe. Zato mnoge žene poveruju u „Sama je to izabrala“ i odlučuju da ćute kako ne bi na sebe navukle prezirjavnosti, istovremeno održavajući svoje mesto u zahtevnom svetu.“upozorava Ana.

Ova svestrana umjetnica voli podsjećati žene da su svemoguće i na taj im način odaje počast u svojim tekstovima.