najnovijeNaslovna vijestRadoznala Lola

Da li je mlijeko stvarno tako loše? Ko to tamo laže?

Mleko je ubica.

U njemu se nalazi smrtonosni protein kazein.

Redakcija

zoran-vujcic.blogspot.com

U njemu je aflatoksin.
U njemu su bakterije.

Da bi vas ubilo potrebno je da ga popijete.
Onaj ko vam daje mleko je ubica.
Vaša majka je ubica.

Ovakva i slična serija silogizama i konkluzija dovode do tračarenja po internetu. Svi sve znaju, a gde su i kako su stekli to znanje, ostaje misterija. Nije ovde više u pitanju ni obična, normalna logika, ni klasično obrazovanje.

Nije ni stručnost. Radi se o tome da ljudi rado LAŽU. Masno i bezobrazno. U ovim internetskim vodama osnovni problem je što ne možete da suočite laika i stručnjaka. I što o hrani svako ko je jede daje sebi za pravo da ZNA.

Kao kada bi hodač mostom, čim pređe preko jednog krenuo za podiže drugi. Moramo posredno, preko tekstova koji se kopiraju i prenose da jurimo original i da lomimo deo po deo kule od karata. Činjenicama i naučnim istinama protiv ubeđenja, uverenja ili internet gurua. Zapravo protiv budalaština.

Iluzija puta, iluzija istine

Šta se zamera mleku?

1. Belo je, pa asocira na PETU belu smrt. Ipak svi koji su pili sojino i bademovo “mleko” (zapravo masne vodice) su takođe bele tečnosti. Bela boja je od masti koje su kao sićušne kapljice raspršene u vodi. Tako se dobija taj utisak beline. Ako se ostavi dovoljno dugo da stoji, na površini se uvek uhvati masnoća.

2. Masnoća iz mleka ubija. Opet je bela, ali samo dok ima vode. Muljanjem i sušenjem postaje žuta. Ta boja potiče od karotena (iz biljne hrane). Masne kiseline iz butera su taman toliko otrovne kao i voda koju pijemo. (Ne govorim o prženju na buter, trpanje tone butera u sve i svašta i stalnim podmazivanjima ždrela). Zanimljiv video o poređenju margarina i butera.

Detaljni napad – moja odbrana

Još uvek mnogi žive u zabludi da je kravlje mleko visokokvalitetna namirnica koja sadrži velike količine proteina i kalcijuma. Međutim, poslednjih godina rezultati velikog broja istraživanja pokazali da od konzumiranja kravljeg mleka ima više štete nego koristi.

Zbog viška fosfora i kazeina (proteina u kravljem mleku) ljudski organizam loše apsorbuje kalcijum iz kravljeg mleka, a ne može ni da preradi kazein u potpunosti, što dovodi do njegovog trulenja u crevima. Toksini koji nastaju tokom trulenja izazivaju povišenu kiselost organizma.

Nema takvih istraživanja. Nije tačan nijedan navod. Mada lupetanje kod mene izaziva povišenje pritiska, tako da se zagrevanjem sistema oslobađam ugljen dioksida i postajem alkalan.

Česta upotreba proizvoda od kravljeg mleka (posebno pasterizovanog) smeta apsorpciji gvožđa i doprinosi formiranju sluze u organizmu i razvoju gljivica. Neprijatne posledice toga su: alergije, česte prehlade, kijavica, anemija i astma.

Sluza??? Ko pije mleko ne dobija gljivice. Mleko i gljivice nisu u vezi. Inače bi svi ljubitelji sira bili pokriveni plenivim slojem. A ne budu. Čak ni oni koji jedu buđave, smrdljive i ostale sireve.

Istraživanja su pokazala povezanost između veće konzumacije kravljeg mleka i nekih ozbiljnih bolesti: osteoporoze (jer mleko povlači kalcijum iz kostiju, umesto da ga daje), ateroskleroze, cista jajnika… Neki naučnici (npr. Colin Campbell)  povezuju upotrebu mleka sa nastankom raka upravo zbog kazeina.

Nema takvih istraživanja. Kazein nigde nije ni osumnjičen da izaziva rak, a kamoli da ima takvih dokaza. Kako su tek cistu jajnika spojili s mlekom, ostaje misterija. U ozbiljna istraživanja se ne računa kada neko napiše knjigu. Ne.

Mora da postoji kritička analiza, tzv. recenzija naučne misli. Pa i ako se provuče neki rad koji nema u sebi naučnih kvaliteta on biva brzo izdvojen iz naučne zajednice. Jedini problem je u tome, što je gluplji rad, to ga novinari više vole i šire. Za ono malo popularnosti.

Još jedan minus kravljeg mleka je njegov loš kvalitet. Zatrovanost stočne hrane raznim pesticidima, hemikalije i lekovi koje se daju životinjama (hormoni rasta, antibiotici itd.), loši uslovi u kojima se odgaja stoka, zatim proces pasterizacije – zbog svega toga mleko i mlečni proizvodi bukvalno postaju otrov.

Nemojte očekivati ni dobar rezultat od kupovnog jogurta s probioticima. Zajedno sa malom dozom tih probiotika dobićete porciju teškog za varenje proizvoda, često sa dodatkom šećera, konzervansa i veštačkih aditiva.

Jedina realna opsanost zaista leži u nekim od navoda. Skorašnji slučaj aflatoksina to potvrđuje. Količina antibiotika i odavno nije opasnost. Nije mi jasno šta imaju protiv jednog od najvećih genija svih vremena hemičara i mikrobiologa Luj Pastera?

Pasterizacija je genijalni i bezbedni postupak zaštite mleka od mikroorganizama. UHT mleka nisu pasterizovana. Sirovo mleko može da bude izvor patogenih bakterija, ali i ne mora. Kao i svaka druga hrana. Da napomenem da su biljna mleka sojina i bademova imala i više aflatoksina od kravljeg.

Bez obzira što ne smatram mlečne proizvode zdravim namirnicama, ponekad ih ipak jedem, jer na taj način unosim promene u svakodnevni jelovnik, a volim i pikantan ukus kozjeg ili ovčijeg sira, posebno u kombinaciji sa povrćem.

 

Veoma hrabar gest, nekoga ko je napisao da mleko izaziva rak. Sumnjam da bi istom lakoćom pio benzen koji je dokazani kancerogen.Snaći se u izboru mlečnih proizvoda pomoćiće ova hijerarhija.

Na samom vrhu ove hijerarhije su namirnice od sirovog kozjeg i ovčjeg mleka, koje su najbolje za upotrebu, ako već ne možete bez mleka.

Foto: Canva

Pasterizovano mleko gubi enzime, ali zahvaljujući manjim molekulama, jogurt i sir od kozjeg ili ovčjeg mleka predstavljaju bolji izbor, nego iste namirnice od kravljeg mleka.

Sirovo ovčije mleko može da bude veoma opasno, ako je životinja ima brucelozu koja nije samo naš problem.

Sve ovo bi moglo da prođe kao lični stav. Ima grešaka, koje se stalno prepisuju po internetu. Evo serije ozbiljnih pogrešaka, pa ako naletite na njih i na drugim mestima, da znate šta nije tačno.

Kriterijumi u ovoj hijerarhiji su:

Sadržaj enzima kojih ima samo u sirovim namirnicama i koji pomažu u varenju hrane. Tokom obrade na temperaturi preko 50˚С enzimi se raspadaju. Zbog toga svaka pasterizacija otežava varenje namirnica.

Veličina molekula. Molekuli masti i proteina u kozijem i ovčijem mleku su znatno manji nego molekuli kravljeg mleka. Što je manje molekula, našem organizmu je lakše da ih apsorbuje.

Sadržaj vlage. Namirnice sa manjim sadržajem vlage zahtevaju više napora za varenje.

Enzimi koji se nalaze u mleku nemaju veze s varenjem. Grejanje mleka ili jajeta dovodi do denaturacije proteina, koja POTPOMAŽE VARENJE. Mnogi izvori hrane imaju svoje prirodne inhibitore enzima varenja, pa se kuvanjem njihov efekat poništava ili umanjuje. 50 stepeni nije ni pasterizacija, niti denaturacije. To je nešto više od mlakog mleka.

Veličina molekula Ovo je notorna glupost. Kazein je kazein. Mast je mast.

Dokaz o veličini molekula. Svi su kazeini slični. 

 

I ponešto o sastavu mleka. Voda i ….
Constituents (/ 100g) Cow Goat Sheep Buffalo
Water (g) 87.8 88.9 83.0 81.1
Protein (g) 3.2 3.1 5.4 4.5
Fat (g) 3.9 3.5 6.0 8.0
Carbohydrate (g) 4.8 4.4 5.1 4.9
Energy 66.0275 60.0253 95.0396 110.0463
Sugars (Lactose) (g) 4.8 4.4 5.1 4.9
Fatty Acid
Saturated (g) 2.4 2.3 3.8 4.2
Monounsaturated (g) 1.1 0.8 1.5 1.7
Polyunsaturated (g) 0.1 0.1 0.3 0.2
Cholesterol (mg) 14 10 11 8
Calcium (iu) 120 100 170 195
Source:-  Mc Cane, Widdowson, Scherz, Kloos.

Sadržaj vlage kontradiktornost. Ako sirevi imaju manje vode, a imaju, kako je onda moguće da su u hijerarhiji iznad mleka po kvalitetu. Mleko bi se onda lakše varilo, jer ima mnooogo više vode.
Zaključak .

Pijte mleko i uživajte ako Vam prija. Na njemu je stasala civilizacija koja nije imala internet. U zemlji seljaka (ratara i stočara) izbor je širok i prepušten Vama.

Nema ni trunke istine o truljenju mleka u crevnom sistemu. Jer stoka ne pije mleko, a biljna hrana joj i te kako truli u stomaku. To znaju svi sa sela. Krava je emiter metana. I to, što zdravija krava, to više metana.

Preuzeto sa: zoran-vujcic.blogspot.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije