LjudiMedicinanajnovijeNaslovna vijestPojaveRadoznala Lola

Kako sam kao imunolog odabrao vakcinu za sebe

Može li se nečim pojačati imunitet, da li treba da se vakcinišete ako ste preležali kovid, sa koliko antitela ste bezbedni, zašto moramo da primimo dve doze vakcine i šta ako drugu ne primimo na vreme, to su samo neka od pitanja na koje je za portal RTS-a odgovarao vanredni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Miloš Marković.

Redakcija

rts.rs

Foto: Unsplash

„Vakcinišite se jer je to neuporedivo bolje nego da dobijete kovid”, to je u najkraćem poruka profesora Miloša Markovića, imunologa, kada ga pitate za mišljenje o aktuelnoj masovnoj imunizaciji. Za njega je vakcina civilizacijska tekovina i on ne vidi razlog zašto bi i o čemu u javnosti debatovao sa antivakserima.

Ali, vidi razlog za razgovor o vakcinama i naučnim dostignućima u ovoj oblasti, posebno u poslednjih dvadeset ili trideset godina, i veruje da javnost treba o tome da bude kvalitetno obaveštena, pre svega od strane onih kojima je to struka.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalista je imunologije i mikrobiologije sa parazitologijom i doktor je medicinskih nauka iz oblasti imunologije. Od 1999. godine zaposlen je na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, trenutno u zvanju vanrednog profesora na predmetu Imunologija.

 

Znamo da Srbija ima barem četiri miliona fudbalskih selektora, ali nismo znali da ima sedam miliona imunologa. Da li Vas ta konkurencija raduje ili plaši?

To jeste jedan fenomen i nije pitanje samo za mene, verovatno bi trebalo da se uključe i sociolozi i psiholozi. Činjenica da ljudi sebi daju za pravo da govore o vakcinaciji je vrlo interesantna. Dali ste dobro poređenje. Svi smo najpametniji selektori pa sada dajemo sebi pravo da tako pričamo i o vakcinaciji.

Ne znam baš mnogo medicinskih tema gde su ljudi upuštaju u takve stavove. Na primer, nikada nisam čuo u medijima diskusiju o antihipertenzivnim lekovima. To nije sporno, jasno je da treba da se uradi kako doktor kaže.

Dakle, to jeste jedan problem i fenomen, činjenica je da postoji i mi treba sa njim da se suočimo. Mislim da je ključno da se priča činjenicama, da se ne govore lična mišljenja i ubeđenja, već činjenično stanje. Mislim da su, pre svega, za to kompetentni imunolozi, a šire lekari koji se takođe bave vakcinacijom, epidemiolozi i mikrobiolozi. Ne mislim da je to tema za bilo koga drugog osim da oni pitaju, a mi da dajemo odgovore.

 

Koji obim javne rasprave o ovakvom pitanju je moguć?

Prvo moram da reagujem na reč rasprava. Nije sporno da je to dostignuće civilizacije i demokratije. Ali, postoje neke teme o kojima ne možete da imate javnu raspravu. Morate da imate stručnu raspravu.

Dakle, vakcine su odlična teme o kojoj struka treba da raspravlja, odnosno da iznosi činjenice, definiše neke informacije za druge. Drugi, van struke, treba da pitaju, dobijaju odgovore, iznose svoje sumnje koje su potpuno legitimne, naročito u smislu pandemije i brzo napravljenih vakcina i tako dalje, ali ne i da raspravljamo o tome. Ako sam bio dovoljno jasan.

 

Bili ste jasni, ali ta rasprava je svejedno prisutna u javnosti. Kako Vama koji ste stručni u toj oblasti zvuči ta rasprava u javnosti o vakcinama?

Ne zvuči mi prijatno. Ponekad zvuči i frustrirajuće. Mi možemo u potpunosti da sagledamo posledice takvog pristupa i pozvanost mnogih ljudi. Nikada sebi ne bih dozvolio, čak ni privatno a kamoli javno, da savetujem o nečemu što nije moja uža specijalnost…

 

Ali, popriličan broj lekara sebi to dopušta, a nisu imunolozi. Iskreno, poverovaću svakom lekaru koji je, svakako, stručniji od mene.

Nije sporno i ne mislim da je to privilegija samo imunologa. Dakle, i drugi lekari treba da pričaju o vakcinaciji, ali u nekim opštim okvirima u skladu sa jasnim preporukama i stavovima koji su ključni. Ne ulazeći u detalje i naročito interpretacije koje nisu zasnovane na činjenicama.

U situaciji u kojoj vi još uvek nemate dovoljno dokaza jasno je da smo često u prilici da ne možemo da dajemo eksplicitne tvrdnje. I onda, naravno, to je odličan teren da odemo u neke spekulacije ili pretpostavke. I bez zle namere, ne mora da bude nužno to.

Dakle, to je činjenica. Ali moram da se osvrnem na još jednu stvar. Imunolozi, mikrobiolozi, epidemiolozi, infektolozi, a i druge grane usko iz njihove patologije su pozvani za ovu priču. Mi treba više da se uključimo.

Moram da se osvrnem i na medije koji moraju da izaberu format i način na koji se to radi. Kada je priča o vakcinama mislim da format za i protiv uopšte nije dobar jer je to priča koja nema osnova. Možemo da pričamo samo na koji način, koju, kako, šta.

Mislim da je najbolje pozivati stručne ljude i dati im dovoljno vremena. Zato sam i pristao na ovaj razgovor. Ja sam potpuno svestan da su ljudi prilično zbunjeni situacijom i da se od njih traži da nešto izaberu, a da ne znaju na osnovu čega.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije