Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Milanka Blagojević: Danas opet nisam stigla da budem ja

Sat otkucava ponoć.

Skidala je posljednji kostim tog dana.

Milanka Blagojevic

Vrela voda iz tuša otvara pore iz kojih izlaze posljednji trzaji snage.  Na zamagljenom ogledalu ne vidi svoje lice. Žena koju je pregazio dan podočnjake krije u džepovima.

Neostvarene snove plete u pletenice. Pletenice su dobre kad ne stigne da brine o kosi. Svašta se u njih zapetlja i sakrije.

To je samo umor. Stigla je sve. Uhvatila je svoje korake, čak ih je malo i prestigla. Stigla je prije sebe.

Danas je odigrala bezbroj uloga. Duhom i tijelom vješto je povezala konce od jutra do mraka. Kao marioneta,  kojoj su otpustili konce, pala je u krevet.

Foto: Canva

Ko sam danas bila?

Poslovna žena od 7.00h – 15.00h. Domaćica od 16.00h – 20.00h. Moderna žena u kondiciji koja ne preskače treninge ali večeru preskoči.

Prijateljica u međuvremenu, odgovara na sve poruke i pozove. Ljubazna komšinica, u liftu uvijek ima volje da pita za zdravlje. Ljubavnica pred spavanje…

Bila je dobra šefu, kolegama, komšijama, prijateljima, kućnom ljubimcu, partneru…

Sve je kostime izmijenila i u svakom dobro odigrala vjerujući da može i mogla je.

U ponoć priznaje : Samo nisam bila ja. Danas opet nisam stigla da budem ja.

Na noćnom stočiću hrpa knjiga, prašina se uvlači u nepročitane stranice. Nekad je mislila da će jednu i sama napisati.  U glavi zamršene misli koje nije stigla sortirati u ladice. U stopalima umor koji otresa o pod. Ruke koje ne stiže njegovati gura pod jastuk.

Tim prstima željela je slikati naivne pejzaže, možda neku damu sa kišobranom u travi. Od toga se ne živi. Samo se korisni koraci broje, potezi četkicom nikuda je neće odvesti.

Umor iz stopala prelazi preko listova, pulsira i opominje je da novi dan stiže za nekoliko sati. Tim listovima željela je otplesati valcer pred punom dvoranom. Želje je zakopala u nekim prošlim vremenima i tek ponekad zapne o njih.

Od tih koraka se ne živi, broje se samo oni koji otpleše od kancelarije do kuhinje. Lice na koje nije stigla staviti kremu zateže je i opominje da se nije dovoljno smijala.

Danas sam odigrala dovoljno uloga. Sve sam stigla. Malo sam se i prestigla. Pravila sam samo korisne korake, one koji se broje. Vrijeme će ionako pregaziti velike snove. Ona je nekad trčala za njima, pala i nije nikad ustala.

Veliki snovi su za velike ljude, filmska platna na kojima se ostvaruju. Korisni koraci se broje. Ostalo stane samo u dlanove sklupčane ispod jastuka pred san.

Danas je igrala mnogo uloga.  Kostimi spremni čekaju novi dan.

U ponoć priznaje : Samo nisam bila ja. Danas opet nisam stigla da budem ja.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije