Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO životu

Ne želim da društvu dokazujem kakva sam feministkinja tako što ću sve raditi sama.

Ja nikada nisam bila osoba koja je marila puno za stavove društva.

Jelena Despot

Foto: pixabay.com

 

 

Nikada nisam umjela da ćutim.

Nikada nisam mogla da ćutim.

Nisam ni željela.

Nikada nisam maštala o novcu.

O skupom.

Luksuznom.

Uprkos tome mogu da živim lijepo.

I volim kada to lijepo mogu sama da platim.

Ne kažem da nije lijepo kada podijeliš sa nekim drugim.

No, nikada nisam maštala da budem žena kojoj plaćaju. Ni piće, ni torbe, ni bunde.

Ne mislim da sam bolja od toga, ne mislim da sam iznad toga, ne mislim ništa loše o tome, prosto za mene nikada nije funkcionisalo. Svaki put kada bih dobila neki skupi poklon tražila sam način da se „revanširam“. Da budemo jadnaki.

Nikada nisam željela da budem žena „privjesak“. Nečija žena. Žena dodatak. Nikada nisam bila ni toliko lijepa, ni toliko zgodna da bi me neko pogledao i pomislio da sam „eye candy“. Nije to bila ni uloga kojiu sam željela. Uprkos tome, bila sam i lijepa, nekim ljudima. Nekima i dalje jesam. Ja sebe i dalje ne percepiram na taj način.

Nikada nisam bila žena opterećena karijerom iako sam oduvijek bila vrlo ambiciozna, marljiva i u ovoj današnjoj konkurenciji usudila bih se reći, vrlo pametna. I sa 11 godina radnog iskustva u različitim vodama u kojima sam uspješno plivala.

Nisam maštala o mendžerskim pozicijama. O direktorskim foteljama. Ne maštam ni danas. Maštam o miru. U duši i glavi.

Ne postoji novac kojem bih podredila svoj slobodan vikend.

To je ambicioznim ženama smiješno.

Ne postoji pozicija kojoj bih podredila činjenicu da svakog petka mogu da se spakujem i odem gdje god želim.

Ne želim više novca. Ne želim više posla. Ne želim ni sebi ni društvu da pokazujem i dokazujem koliko sam ambiciozna.

Želim slobodno vrijeme da kuvam za prijatelje. Da pijem vino.

Mogu jednako da se odmorim i na selu i u hotelu sa pet zvjezdica ako je u mojoj duši mir.

Ne želim da društvu dokazujem kakva sam feministkinja tako što ću sve raditi sama.

Želim da sa svojim slobodnim vremenom radim šta hoću, kada hoću i koliko hoću. I ne treba mi bolja definicija feminizma od te.

Danas se pred savremenu ženu stavlja toliko toga.

Ako radi – koliko radi.

Ako ne radi – zašto ne radi.

Ako je lijepa – mora da je glupa.

Ako je glupa – trebala bi da čita.

Ako čita – trebala bi da izađe iz kuće.

Ako ima bogatog muža – onda je spnzoruša.

Ako nema bogatog muža – onda je zajebala život.

Ako nema nikakvog muža – hajde da je žalimo.

Ako je rađala – treba i da postigne.

Ako nije – što nije.

Ako se sređuje – što se sređuje.

Ako se ne sređuje – zapustila se.

Ako izlazi – zašto izlazi.

Ako ne izlazi – zašto ne izlazi.

Ako je vitka – premršava je.

Ako nije – predebela je.

Ako jede – što toliko jede.

Ako ne jede – mučenica je stalno na dijeti.

Ako se njeguje – onda je iskompleksirana.

Ako se ne njeguje – onda je nezainteresovana.

I shvatate li kad ovako nabrojimo koliko je to sve bizarno i glupo. Koliko je važno da je u tvojoj glavi mir i da ne ćutiš. Nikome. I da imaš hrabrosti da svaki tvoj izbor bude tvoj. Bilo da želiš kolač ili trbušnjake (ili si srećnica koja ima oboje).

Koliko je važno da u svojoj glavi odrediš svoj imperativ.

Za mene je to uvijek bio mir. U svim fazama, oblicima i dimenzijama. I ljubav.

Ovih dana sve manje imam mir i sve rjeđe mogu da ćutim čak i kada bih trebala.

Ne mogu.

Ni sebi, ni drugima.

I shvatate li koliko je važno nekad ljudima reći „odjebi“. Koliko je važno pronaći one koji se kreću u istom ritmu, pa onda trči ili šetaj sa njima, u zavisnosti šta želiš.

I koliko je važan tvoj mjehurić. I sreće i tuge. U koje ćeš pustiti samo one koje želiš.

A društvo.

Ono će uvijek upirati prstom. Smijati se ili klimati glavom.

Ali nisi se ti radi društva rodila.

 

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije