MedicinanajnovijeNaslovna vijest

Godinu dana bez cigare. Kako?

Zašto? Prvo rešimo razlog.

Redakcija

Zašto? Prvo rešimo razlog.

Koliko god smetalo nikad nisam dopuštao da misao “ovo je otrov” dopre do mojih ćelija jer bi samim tim dodao ulje na vatru i poduplao negativnu informaciju.

Kao i kod rešenja “idem na dijetu” do sporovdjenja iste napravite veću štetu tako i kod pušenja ako svakodnevno kukate kako bi trebalo prestati potencijalno povećavate rizik trovanja jer vam je radnja “uživanja” umotana u crn veo.

Dakle, opredeli se uživaš ili se truješ prvi korak.

Kako sam ja prestao?

Bacio opušak i pomislio “kad padne na zemlju to će biti moja poslednja cigara”
Izgleda naivno ali u mom slučaju 99% odluka u životu su na isti lego kockice fazon način donete.

Za statističare i upoređivače čiji je veći:
Dnevno oko pakla pakla i po, u situacijama razbribrige i pijanstva po 2 pakle.
Deceniju.
Eto, imaš za usporedbu.

Nikad se nisam zakašljao, nikad osetio smetnju fiziološke prirode osim povećanog pulsa.
Šta me je kopkalo cele pušačke karijere i vijalo po glavi je sledeće:

Kako sam prvih šest meseci jedva stajao na nogama posle druge cigare a sada idem 5,6 zaredom i osecaj nesvestice nema? Gde je to nestalo?

Kako sam se adaptirao na otrov, telo prihvatilo slično kao šećer..
Drugo, radim s ljudima, prilazim nameštam, džabe mentol džabe sve kad oreol nikotina bazdi (dim miriše, opušak bazdi da se razumemo).

Treće, nametnuo sam sebi veštačku produktivnost uz kombinaciju espresso+cigara.
znaci jutarnji ritual je 2,3 espresa sa 3×3 cigare.

Realno dobra trovačina (ko slično radi minimum litar i po vode uz ovaj combo).
I tako leti moj užareni polutan onako pojačavajući svetlost kao zvezda padalica, u džepu još 15ak komada se pita “a mi?” a ja već raščlanjujem etape “skidanja” da budem malo konvencionalan i grub u izražavanju..

Prednost moja je bogu hvala što sam odavno shvatio da ništa na ovom svetu zapravo nije istina pa tako i u ovoj socijalnoj zavisnosti br 2. Nikotin.

Kao i svaka opsesija mora imati svog prvorođenog, svog Boga pred kojim će strepeti, koga će hraniti i kog će obožavati.
Sve klinike, studije, knjige, tablete, flastere, žvake, seanse su morale imati konačno odredište. Svog Saurona.
Ej milijarde uložene da se reši nikotinska zavisnost.

Posao takav sa osećajima sam na tankoj vezi, silovan svakakvim stimulansima, prejedanjem, nejedenjem, nepijenjem, prepijanjem pa da probamo tu čuvenu nikotinsku krizu.

Verujte mi, bilo je dana kad osetim energiju iz kupusa..
I?
i ništa 🙁

Prvi i poslednji članak koji sam pročitao bilo je nešto posle 12 sati ti se dešava ovo, nakon 24 ovo, 48 nema nikotina itd.

Čekao ja tih 12, pa 24 pa sedmicu pa mesec.. kao i kod većine opsesija krize ni na vidiku.
Izgleda su najveća čudovišta ipak bila i ostala ispod naših kreveta.

Da li ima želje? Uvek
Definisaćemo zavisnost.

Nije moranje, ali su sećanja drugačija.
Razum je naš mač podele plena, da li smo pokupili profit ili izgubili to što već gubimo.
Kako se osećam?

Isto, samo u manje dima.

 

Autor: Marko Bošković

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije