Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Lažna nada i da li je moglo biti bolje?

Dugo vremena je prošlo.

Možda čak i previše dugo je prošlo.

Piše: Milica Đorđević Redakcija

Mada da li je to stvarno sada važno. Koliko je nečega otišlo nepovratno. Nekada dva sata više nikad ne ponovljena su bolja od godinu dana bez cilja.

Onda tih godinu dana razmisljaš o ta dva sata i kako je moglo biti bolje. To je tek lažna nada. Da li je moglo biti bolje?

Jedno je sigurno da koliko god da je prošlo i šta god da se dogodilo evo tu sam. Prisutna sam, od krvi i mesa, malo pogrbljena, uvek sa par kila viska, sredjena, nesredjena, postojana. Fizički sam tu ali sve ono u meni je negde tamo.

Ostalo i opstalo u trenutku kada je kao sve bilo dobro. Sada kada se pogledam u ogledalo ne prepoznajem se. Tu je sve. Moje oči jedino ukazuju da više ništa mi ne daje radost. Svi su dobro i misle da sam ja dobra a u stvari moje oči svakog jutra pate za nečim da ih utopli i učini neponovljivim.

Onako kada vidite jednu novu lepu stvar, čujete dobru pesmu, zagledate se u autobusu, razmišljate kako ste tamo negde daleko. Taj sjaj.

Možda bih i mislila da sam luda, generalno jako teška reč ali najčešće korišćena. Možda bih mislila da sam odavno zaboravila razum i da je ono što primećujem na sebi davna slika nečega što je samo konfabulacija.

Jedan fensi termin da trenutke iz prošlosti pretvorite u nešto mega blistavo sjajno i lepo  i ako možda u srži taj događaj je bio govno života. Nakon nekog vremena, ko će znati to sem vas a vaš um će se lepo postarati da se osećate bolje i da taj trenutak dobije neku pozitivnu vrednost koju nije imao.

Ipak ogledalo ne laže. Zvuči onako magazinski da vam obeća maglu ali ono što morate da pogledate svakog jutra su vaše oči koje mogu da slažu sve druge osim vas.

Generalno ne previše optimistički kad se svakog jutra probudite i želite da ono što vidite u ogledalu bude  nešto bolje od juče a ono je sve gore. Dobro ako vidite neku novu boru ili ožiljak od bubuljice to stvarno na trenutak otera oči iz plana kao zle svedoke. Bolje gledaj da ti ne ostane ožiljak nego da gledaš da li ti se oči sjaje.

I sad kad se potrudite da svaku moguću trunčicu sumnje da se mnogo stvari veoma promenilo ostaće vam slike. E to je pakao. Pa na mrežama provedete pet sati dnevno.

Novi standard kao da ste spavali ostanite toliko na mreži i onda se potrudite da ne uđete bar jednom dnevno  u svoje slike. Nećete izdržati. Palac će brzo preći do ikonice i od jednom ćete videti bar 100 slika sebe iz različitih poza, perioda i mesta.

I naravno prstom tačno znate da pokažete na one kad su vam se oči sjajile.

Foto: Canva

Možda čak i zbog tog glupog datuma ispod slike ljudima pričate tačne vremenske odrednice kad ste bili srećni. „Hej znaš oktobra 2019. sam bio najsrećniji ikada“. Dodali ste dokaz i mislite da ste kralj džungle što ste sreću prilepili nekom mesecu neke godine.

Baš zbog toga danas se raspadate. I da ovo radite.  Sve je okej generacijo z, i one pre. Moda je. Tužno je što se svaki dan vratite toj slici i pitate se. Patnja počinje kad od tad merite vreme. Rođendan passe sve passe ali taj trenutak poslednje sreće, dobrodošli na novu slavu.

I što bi rekao jedan veliki tekstopisac „Živ se čovek na sve navikne“ ali vi se ne naviknete na to da nema te osobe. Jednostavno nema. Nekad ste lepo pričali- Istina.

Nekad je lepo bilo izgubiti ceo dan-Istina. Nekad je samo bilo lepo-Istina. Nekad ste mu rekle nešto što nikom niste- Istina.

Nekad ste čekale da dođe i da njegov pogled padne po vama a vi se postidite i naježite od strepnje da bude još bliže vama-Istina. Čekali ste, puštali,slušali, bili tu-Istina. Vama se oči odavno ne sjaje-Istina.On više nije tu-Istina.

Ko i  sjaj u očima koji može se vratiti i ti misliš (ja) mislim da on može da se vrati. Želudac mi se steže, koren vrata grči, od pomisli da on može uskoro da bude tu. Da dođe. Blizu je. Da naruči svoj kratki sa mlekom sa strane. Tako je. Da ti uzme poklon. Jeste.

Ali tvoj rođendan je već prošao. Njegov isto. Nova godina. Slava. Dan zaljubljenih. Osmi mart. Prošlo je. On se nije vratio.

Ti se budiš svakog dana. Pre toga ga sanjaš. Čekaš ga. Zamalo da mu pošalješ neki intervju, muziku ili seriju , sreća noge su ti se odsekle pa to nisi uradila. Pravdaš se da te drma kofein iz kafe koju si popila a u stvari anksioznost te uhvatila i ne pušta. Neprijatno ti je a razmišljaš gde bi seo i kako bi pričali.

Svako jutro se prekoriš zbog toga sjaja koji je iščezao zbog njega a još čekaš da ti pusti poruku.

Početnička greška. Biće ih mnogo. Sad samo traži dok ne nađeš. Ponovo ćeš naći sebe. Pa taj sjaj. Pa tek onda nekog da ti bude još lepše.

Sve će se vratiti prirodnom toku – ja pa svi ostali, a on ni u jednom slučaju.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije