Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Odrasli brišu tragove

Iskliznulo je iza brda tako brzo da se nismo pošteno ni pozdravili. Ljeto našeg života. 

Nedjelja. Za ručak je riba.

Milanka Blagojevic

Ispadaju mi iz ruku, užasno su ljigave. Još koja minuta i prestaće potpuno da se trzaju, mrtve su ali skaču.

Šta je to ? Neki život poslije života, otimanje od smrti? Ja im pričam kako će i poslije njih sve nastaviti kao da ih nikada nije ni bilo. Rijeke će nastaviti da teku i bez vas, ulivaće se u druge rijeke, u mora.

Veće ribe ješće manje, dok je svijeta i vijeka naivno ćete se upecati na jednu običnu kišnu glistu. Sve će biti isto. Moje dijete poješće zdrav ručak i tako ćete dobiti svoju svrhu.

Neku svrhu ste imale, svako ima neku svrhu. Zdrave ili ne, bićete ukusne.

Zadnji trzaj, oprane, nauljene, posute začinima završile su u rerni.

Moja djevojčica poješće zdrav i ukusan ručak. Jedino ona pomjera impulse života. Sjaj njenih očiju grije mi prste koje joj provlačim kroz kosu.  Sunce na njenim obrazima grije vasionu.

Za njega je kasno.  Neko nam je ukrao ljeto. Ugasio sunce. Pod nama šušti uvelo lišće. Više ga i ne čujemo.  Ispred praga ga ne čistimo.  Ometa nam korake pa se nijemi izgubimo.

Nekada sam prolazila kroz njegove ruke i trzala se svakim nervom. Trnci koji su prolazili od nožnih prstiju preko stomaka vibrirali su tijelom godinama.

Kuda su nestali?

Upecala sam se na običnu kišnu glistu i završila. Svakodnevnica koja nas je odvukla u mulj života. Tražim tragove prošlog života, njegove prste na mojim butinama. Ničeg nema. Kosa mi je odavno izgubila miris dugih ljetnih noći, isprepletenih nogu.

Posteljina nam je složena, ispeglana, bez tragova znoja.  Godišnjica je sve manje. Slavili smo prve poglede, prve poljupce, prvu noć, vjenčanje…  jedva pamtimo i rođendane.

Više mu ni korak ne prepoznam, način na koji zatvara vrata, zvuk vode iz česme kojom  utoli žeđ. One tragove u snijegu koje ostavlja…

Odrasli brišu tragove.

Jesen je sve progutala ali sunce se promalja i u kuhinji pravi mali sunčan raj. Dan je lijep.

Četredeseti mi je rođendan. Donijeće mi parfem i ružu.  Godinama isto. Upecan na običnu kišnu glistu više se ne trudi. Kao hrčak trči neumorno ukrug. Svejedno mu je da li se od njegovih dodira trzam.

Kakva mi je koža pod njegovim prstima. Koliko mi je širok osmijeh.  Koliko sam živa.

Do večeras riba će biti svarena.

On će ležati na kauču, gledaće fudbal, psovaće glasno, ješće jabuke a ogriske će bacati na pod. Po podu će se razlivati sok od jabuke preostao od ogrisaka, ja ću ih sakupljati i baciti u kantu, biću preumorna da obrišem pod.

Vodićemo ljubav, tu na podu, kraj soka od jabuke. Ujutru ću ustati prije svih. Obrisaću podove i popiti kafu. Ponedeljkom zaboravim na trzaje. Više ne čeznem.

Upecana u svakodnevnicu plovim i dalje.

 Odrasli brišu tragove.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije