Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO ljudimaO životu

Milanka Blagojević: Ona od njih nije imala velika očekivanja, ali oni od nje jesu

Kiseljenje kupusa:

• Oprane i očišćene glavice kupusa, na čijem je korijenu zasječen krst ili je nožem napravljeno udubljenje, slagati u buriće.
• U veću posudu sipati so, preliti vrućom vodom i sačekati da se otopi.
• Sipati vodu sa solju preko kupusa i dodati svježe vode po potrebi.

Milanka Blagojevic

Foto: Unsplash

  • Pokriti tankom pamučnom krpom.
  • Preko kupusa staviti pritiskač i kamen ili teglu i zatvoriti bure.
  • Na početku povremeno dolivati vodu, po potrebi.
  • Pritiskati s vremena na vrijeme (na dva do tri dana) i tada ispirati kamen i krpu, a ako koristite teglu isprati je spolja.

 

Nije to nikada bio strah od neuspjeha, ona jednostavno nije voljela komplikovane stvari. Preskakala bi ta silna objašnjenja i dalje tražila jednostavno.

Nije voljela komplikovane stvari.

Možda bi i mogla, ne zna, nije ni pokušala. Tako joj se tog jutra recept za dinstani kiseli kupus učinio komplikovanim. Guglala je i brzo odustala. Miris se već proširio stanom, njeni prsti  upleteni u ljigavost glavice kiselog kupusa i šta sad s njim.

Da ga posluži kao salatu? Ne ide nikako, kako da im objasni da nije znala ili nije htjela da ga dinsta kad je obećala danas za ručak ćuretina i dinstani kiseli kupus. A oni će to očekivati od nje. Ta silna očekivanja, ona od njih nije ništa posebno očekivala. Ni od sebe. Da budu živi i zdravi, da ne popuste u školi previše, od njega ništa, da ide na posao, dođe kući, legne na kauč. Nekada je očekivala da je dodirne, poljubi, donese joj cvijet jer bivalo je i toga, da vode ljubav kad djeca zaspe, da odu negdje za vikend…

Da, bivalo je i toga. Pogledala je kroz prozor, kiša će a i da neće, sasvim je svejedno. Ona od vremena nije očekivala ništa. Sasvim je svejedno, vrijeme ne utiče na nju. Gledala je u kontejner ispred zgrade, da li će morati da se počešlja ili da promijeni flekavu trenerku ako će bacati kupus? Ili da ga stavi na balkon pa će ga nekako proturiti sa ostalim smećem, ali on tako smrdi, provaliće je. Današnja njena obaveza bila je taj jebeni kupus. Baciću ga. Cijela je to nauka da ga isjeckam, dinstam, dolijem vode pa nešto sat vremena se kuva, pa se dinsta… To je previše, previše obaveza za jedan ručak.

Baciće ga. Ona od sebe ništa ne očekuje. Ni ona od drugih. Ni da vole njen ručak. Sve je to stvar izbora.

Ovo je samo jedan dan, jedan ručak a pred njom je još mnogo mnogo dana od kojih ona nije očekivala ništa. Tolike godine provela je u očekivanju svega i svačega: ljubavi, braka, djece, novca, putovanja, posla, posla, posla, izgleda, suknje A kroja, suknje uske ispod koljena i one da ga otkrije na pola, njegovog daha, znoja, sjaja u očima zaljubljenog kolege i njenog maštanja, toliko je očekivala, da nauče čitati prije škole, da vežu pertle što brže, da  boje, crtaju, da to vole, ah ko da je bitno.

Sada je došlo vrijeme da ništa ne očekujem. Ni od sebe ni od drugih, ni od vremena, ni od ove glavice kupusa. Kao da ona mora nešto postati, npr. ručak. Ne mora, postaće smeće.

Toliko je smeća, toliko je onih koji su postali smeće. Toliko je onih koji ništa nisu bili ništa nikad od njih se nije očekivalo, nikad nisu očekivali, samo smeće. Ja sam sada gospodar ove glavice kupusa i ona će postati smeće. Kakav dan u kojem odlučujem  o nečijoj sudbini.

Sjela je na kauč i zapalila cigarertu. Dim se s njenih usana protezao sve do plafona i ona je pratila njegovu putanju. Odjednom na vrhu plafona ugleda paukovu mrežu i njega kako je plete.

Jedno savršeno djelo. Paukova mreža.

I on kako je plete, kako vrijedno radi. Kod njega je sve smisleno, njegov dan je tako ispunjen. On očekuje i od njega se očekuje. Zajedno s njim ovdje u njihovom mikrokosmosu ona je osjetila istinsku sreću. Tamo u kuhinji osjetila je nervozu, neispunjena očekivanja, razočaranje. Pogledom kroz prozor na kontejner koji joj se učini tako nedostižnim, dalekim, osjećala je strah, umor, osjetila je nesklad sebe sa spoljnim svijetom. Svaki ćošak stana budio je u njoj različita osjećanja.

Ko sam ja?

Kakav je to spektar osjećanja, zašto je moja sreća uslovljena?

Može li se zaustaviti ovaj trenutak istinske sreće?

Ne može, neko će obrisati to savršeno djelo, jednim potezom krpe  krpa će pokupiti njenu sreću, jednim potezom.

Kakvi su to putevi koji mi prolaze kroz glavu? Stalno su joj u mislima iskrsavali putevi koje je nekad prošla. Sjećanja na staze. Životne staze. Kakva staza je moj život, koziji put, auto-put, magistralni put, brza cesta, put kroz naseljeno mjesto.

 Kakvo je savršeno djelo paukova mreža.

Nikada ništa tako savršeno nisam napravila. Jesam jednom domaću pogaču koju je poslije hvalio, čula sam ga, nije znao da ga čujem. Rekao je gostima dok sam ja bila zatvorena u kuhinji, rekao je nešto kako  je bio divan, da sam dodala kašičicu meda i začinsko bilje, da, zapamtio je neke sastojke. Kaže malo neobičan, slatkast ali takva je i ona. Slatkasta i neobična, prvi put sam čula da donosi zaključke o meni. Slatkasta i neobična kao domaća pogača u koju se doda kašičica meda i malo začinskog bilja.

Kako je malo potrebno za slatkasto i neobično. Ljudi bi kad bi se to pročulo mogli i  na ulici da upiru prst u nju i da govore eno je ona što dodaje med i začinsko bilje u pogaču. Ljudima je začas nešto neobično, kao i njenom mužu, da je sad ovdje i da je uhvatio u ovom trenutku u kojem je ona u potpunom saglasju sa  paukom i njegovom mrežom, on bi je proglasio ludačom, totalnom ludačom, krstio bi se i imao bi onaj odvratni izraz lica, izraz gnušanja, gađenja i razočaranja.

Danas će ih razočarati jer nije napravila kiseli kupus. Nije. Taj recept, slutila je u suštini je jako jednostavan, ali sve što joj se na prvu učini komplikovanim ona odbacuje. Tako će i taj kupus završiti u kanti. Pauk će živjeti još koji dan, možda ipak samo jedan dan. Ona je gospodarica njegove sudbine. Kontejner je daleko, jako daleko, ipak neće izlaziti do njega.

Bio bi ovo jedan savršen dan da sve nije pokvario smrad kiselog kupusa.

Možda da večeras organizuje zabavu,  da dalovejski prikrije tišinu i smrad.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije