Ljudski odnosinajnovijeŽivot

Mirzino jato – predstavnici određenih tipova frajera i njihova opšta obeležja – III dio

„Sve za tebe radim kao da si bezazlen

Ko da zaslužio si, ja te stalno spominjem

Srce kuca, ludi, 180 BPM

U stomaku crni leptir boji..moj ten“

 Lena Kovačević

Miljana Sukovic

Pilence nije odrednica za godine. Pilence može biti svaki uzrast od 25 do kolko mu Bog da. Može da bude na primer i model od 45 puštenog stomaka i krofne na glavi.

Za pilence će vam okolina reći korektan momak. Sve cool na papiru.  I jeste.

Ima tu korektnosti i poštenja, i iskrenosti, i vernosti i ispravnosti.

Pa čega nema?

U čemu je problem.

Dugo ne osećate da uopšte postoji problem i mislite da sa vama nešto nije u redu. Pilence sve radi po propisu, jer on je korektan momak. Tehnički.

Na početku udvaranja, tu su komplimenti poput divna i genijalna, a onda se to lagano osipa, pa posle nekog vremena stignemo na one poput „nemam zamerki“ na vašu red karpet kombinaciju.

Naravno, sjajno je dok god vaša ličnost pred drugima služi za uvećanje njegove sopstvene vrednosti. Ali, kada ostanete sami…i ne baš. Pilence kljucka bezazlenim, a otrovnim strelicama.

A kad se sve to začini sa upadljivim manjkom saosećanja i odsustvom pohvala na vaš trud, dođemo do toga da je vaše samopouzdanje narušeno, a svaki aspekt života koji nosi bilo kakav vid nesigurnosti ranjen.

I onda u nekom trenutku uvidite da više niste ona osoba koja je ušla u vezu, već neka opsesivna, potištena, aždaja koja svako malo eksplodira i navodno sve preuveličava.

Polako gubite konce i odnos snaga se menja. Iako se sve ovo ne dešava na svesnom nivou manipulacije, posledica je ista. Vi bledite, a samodopadljivi pevac niče.

Ako nadjete zamerku u njegovom ponašanju, dobijete emotivnu ucenu i bivate kažnjeni odsustvom prisustva. Jer u ovom „krajnje neočikivanom obrtu“ pilence biva uvređeno i povređeno, time što ste ga iskritikovali.

Pa mu treba vremena da se oporavi, pa mu ne prija razgovor sa vama, samo bi da bude sam itd. Rezultat, razmislite sledeći put pre nego što mu ukažete na neki propust u njegovom ophođenju prema vama.

Poručite mu opet da je trebalo da bude bolji i odgovornost i krivica će očas posla biti tranferovani na vaš račun. I od situacije u kojoj bi on trebalo da bude taj koji se izvinjava, to postajete vi.

I tako se naše pilence hrani i raste na temelju vaše devastirane spoznaje. Postepeno, dan po dan, postajete nedovoljno dobri za našeg manekena i počinjete da jurite neki nedostižni ideal, a sve da biste bili voljeni i prihvaćeni.

Da bi vam on udelio pohvalu, da biste bili TA i da biste bili vredni njegovih planova za budućnost.

A u toj potrazi za večnim gralom gubite sebe.

Kada stignete na kraj živaca, snaga, strpljenja, ivice bola, granice ludila sve što ostaje je da se zapitate kako sam došla do ovde. Okej jasno mi je šta imam u ovom odnosu, ali je ovaj put mnogo važnije ono što nemam?

A to što nemam je očigledno ljubav.

Šah mat.

Ovaj put, kraljica je pala. I ne žali pad, niti što i u kamenu može da vidi i kleše ni manje ni više nego Davida, žali samo što kamen ne može da vidi i oseti Mikelandjela.

 „Kako da znam

Kako da znam

Kako si i šta osećaš

Tebi je sad u grudima led

Ne poznaješ ti moj svet

Kako da znaš

Kako da znaš

Kako sam i šta osećam

Tebi sam ja u grudima led

Ne poznaješ ti moj svet

Svet ljubavi…“

Lena Kovačević

 Kažu da ptice domom ne smatraju mesto u kom su se izlegle, već ono u kom su prvi put poletele. Tamo gde letite, tu je vaš dom. 

Foto: Canva

Laste, Lastavice

 “Žensko srce, nežno poput lastavice
što od bola umire”

Ceca

Braćo i sestrice, laste i lastavice hvala vam druženju, pažnji i učešću na ovom uzbudljivom letu kroz rekapitulaciju gradiva i nomenklaturu pernatih predstavnika. Let se nastavlja. Dobra i loša vest je da letu nikad nije kraj.

Hvala svakoj ptici, ptičici i ptičurini. Hvala na svakoj lekciji. Podvučena su sva masna slova i išarene fus note. Učilo se sa razumevanjem, ništa napamet. Samo empirija braćo i sestrice, laste i lastavice, samo debeo povez.

Iskreno, naporna je bila godina, a možda i decenija i znate šta braćo i sestrice, laste i lastavice mislim da je došlo vreme za toplije krajeve.

“Hej ljepotice moje prijateljice,
Gdje su naši snovi ostali,
Hej sve smo mi kao ptice selice,
Svaka svome jugu odleti,”

Severina

Geografski i metaforički.

Ova lasta sa druge strane ekrane je odlučila da raširi krila, prati vetrove i jednostavno pusti. Ne gleda dole. Proba da veruje, isključi kontrol frika u sebi i uživa u letu. Ova lasta obećava da će da proba.

Niko ne zna gde će nas vetar oduvati. Možda i let sa pregršt izazova, gromova, kiša i slomljenih krila vredi, ako uspemo da i pored nevremena koja nas opsedaju i slamaju u sebi pronađemo topliji kraj.

A kad ga otkrijemo… taj kraj, nijedna ptica, a ni jato, ne može uzdrmati ili se pukom slučajnošću zapatiti…

“Jos koliko kisnih drumova
iza sebe ja da ostavim
pa da proslost zauvek zaboravim
srecnom jatu i ja da se javim”

Ceca

Za Ivu i let u topliji kraj.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije