Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Ne istražuj šta se kuva u tuđem loncu

Otkad je sveta i veka sarma kod Mice je bolja nego kući.

Supa kod tetke Jelene ima mnogo bolji ukus nego ona koju mama kuva.

I tako, od malih nogu nesvesno, a kasnije vrlo osvešćeni brinemo o tuđem loncu.

Autor poznat redakciji Redakcija

Loncu? Pitate. Da. Od kog je materijala napravljen, koliko je star, da li poseduje odgovarajući poklopac, pozajmljen, kupljen ili dobijen na poklon.

Onda dolazimo do glavnog problema. Šta se u njemu kuva? Da li je glavni sastojak ljubav ili mržnja?

Možda je to finansijski problem, Miletova ljubavnica, Jelenini roditelji. Sigurno je taj gulaš začinjen patrijahalnim vaspitanjem Gorana i njegove supruge Milice. Drugarica moje drugarice ima sestru od tetke koja svaki dan piše recepte za svojih pet koleginica, uključujući njihove muževe, decu ponekad i širu rodbinu.

Milka sa trećeg sprata izlazi kasno, a muž Rade veš joj kači. Sigurno na stepenicama sede udvarači. Ona plava iz kioska, ne nosi burmu, a momka ima, kako da objasni u kafiću onim trima.

Petar prima socijalnu pomoć, a sedi u kafani u ponoć. Vidi ovi prodali stan, kupuju manji, kakav blam. Ko spoji ono dvoje, ona tajko ružna, on tako lep, kuda ide ovaj svet?
I tako unedogled.

Zašto istražujemo tuđi lonac?

Da li je naš prazan ili pak prepun, pa kipi na sve strane? Onda nam je lakše da izgasimo ringlu i pređemo u komšiluk. Dok donosimo stavove, mišljenja, postavljamo aksiome i formule tuđeg života, ne živimo svoje.

Život je tako kratak, prođe brzo, kao treptaj oka, otkucaj srca u najlepšem trenutku. Sakriven je u dečijem osmehu, nečijem zagrljaju, stidljivom dečaku, ponosnoj mami, cvetu koji se probija i pozdravlja prve zrake prolećnog sunca,. Nije to tuđi lonac, tuđa trpeza i tuđi dom.

Dok ovo pišem, kuvam ručak, možda ne najukusniji, ali je moj. Lonac je stari, poklopac u paru nije, ali nema tu šta da se krije. Boja izbledela, nazire se samo, ali dno što ima, to je pravo. Dok je baza jaka i vodu drži, baš me briga što druge „prži“. Podeliću ručak sa mojima.

Mogu ga podeliti i sa tobom, ali to ti neće dati pravo da o njemu donosiš sud. Daš sebi za pravo da ga komentarišeš ili udeljuješ savet za još bolji. NE! Ne ako te nisam pitala, zamolila za njega.

Ne, jer ne znaš…i ne možeš znati koliko nekome treba da bi se mojom osobom mogao zvati.

Ne, jer nemaš ideju koliko mi je trebalo snage, koliko brojim neprospavanih noći, dana, suza koje su kvasile jastuk, da bih ustala, prišla šporetu i kuvala.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije