Nismo obavezni da sve i svakoga da razumijemo, ali smo obavezni da pokažemo poštovanje prema nečemu

Znate onu bolesnu: “Što te ne ubije…”

Ideja da ego hoda okolo i skuplja drame praveći od sebe uspjeh od žrtve činila se fenomenalnom jer nisam uspjela na drugoj strani.

Ali došlo je vrijeme da promijenim svoju percepciju o traumama.

O njima sam naučila sljedeće:

1. Sve i da ih imaš milion, one te ne čine posebnom osobom.

2. One nisu povod da dobijaš poseban tretman od svih ljudi na ovom svijetu.

3. One ne smiju postati komforna zona.
4. O njima treba stalno pričati jer postoje drugi koji će jednog dana preživjeti dan jer si ti nešto rekao/la.
5. Imaš pravo da te tvoje traume bole koliko god želiš.
6. Imaš pravo da ne budeš “jaka žena” poslije svojih trauma.
7. Imaš pravo da se tvoja trauma vidi i poštuje bez obzira što nije najveća i najgora.

8. Traume se ne takmiče po dužini, intenzitetu, bolu ili društvenoj stigmi.

9. Traume ne prolaze tako što “odrastemo”, ignorišemo ili umanjujemo traumu.
10. Kada ne dobijate podršku od bliskih ljudi za stanja svoje traume, ne obrušavajte se na sebe, nego zamijenite okolinu.
11. Trauma vas ne obilježava, ne čini vaš karakter i ne formira vas šta god vi mislili o tome.

12. U jednom trenutku kada je izliječimo i kada ona počinje da nas koči u srećnom i ispunjenom životu, moramo zauvijek da je pustimo. I tu počinje pravi haos.

13. I kada više ne upravlja našim životom, nevjerovatno, ali možemo je voljeti, njegovati i čuvati jer je nekad bila jedino što smo imali. Ideja da je se riješimo bila je jedina koja nas je održavala u životu i pomisao da će sve to nestati može da bude parališuća.

Nismo obavezni da sve i svakoga da razumijemo, ali smo obavezni da pokažemo poštovanje prema nečemu što neko prolazi, a mi nikad nismo.

I svaki put kada pođete izustiti ili iskucati neku okrutnu budaleštinu samo jer ne shvatate ono što se događa, suzdržite se i pomislite da jednoga dana vi ili neko vama drag možete biti na stubu srama samo jer neko nije skapirao vašu situaciju.

Ljub