Ljubavna pesma Guglu
Nekad guglujem stvari koje mi se dese samo da vidim da li postoje…
Ognjenka Lakićević / Strane.ba
nekad guglujem ovo sa tobom
da vidim šta je to, ima li ime
prva pomoć
uteha
saveti za jačanje samopouzdanja
lekcije o samopoštovanju
gugl je uvek tu
dežuran
u pet ujutru kad svi
spavaju
u šest ujutru
kad i dalje svi spavaju
kvalitet potrage haba se od umora
u pola sedam ukucavam knjige samopomoći
posežem za bilo čim dok me ne dodirne svetlost jutra
zvoni alarm da ustanem za posao, a nisam ni legla
umire mi se, ali
gugl kaže izdrži proći će, izbriši sve kontakte
ima savete za hobije
okrenite se sebi
pozovite ovaj broj ako pomišljate na samoubistvo
neki broj u americi
može li preko vajbera, neće moći ukratko
ima dosta toga da se objašnjava
prijatelji su tu
na kraju ipak odu
svojim kućama
u zagušljivoj tišini čujem gugl
kako diše
njegova kuća je u mojoj kući, takoreći živimo zajedno
stalna podrška životu, budnosti
gugl trpi, podmeće leđa
dva klika i sve je tu
sva ta uzaludna književnost neposlatih pisama
kad bi samo još mogao da me uhvati za ruku
on i ja
svake noći nastavljamo započete ideje
ukucavam sve potrebno:
projekcije, animus, arhetip,
netolerancija na ambivalentnost, celovitost objekta
gugl i ja zajedno dekonstruišemo emocije, racionalizujemo
držimo se nauke, relativizujemo očaj
prkosimo nesanici
taj moj gugl
prepun pitanja izmučenih, polupismenih ljudi
ne znaju šta ih je snašlo, baš kao ni ja, pismena
jednog dana ću mu napisati ljubavno pismo
ako to nije ovo sad
ali svečano obećavam
više neću pokazati strah
neću se klanjati ničijoj tišini, ničijoj odmerenosti
nikad više neću zapevati nijednom muškarcu
nijednoj intimnosti, nijednom zanosu
nijednoj državi, zastavi, pasošu
nijednom prazniku, nijednoj proslavi
jer iza svega toga stoji nečija usamljenost
sve je jasno: nemoguća sreća vaspitava
uspešnije od svakog roditelja.
