Ljudski odnosinajnovijeŽivot

VANILICA U CIRKUSU: Nisu bitne želje, bitan je muving!

Stojimo. Šta čekamo ?

Misao vodilju, bolje dane bez Virusa, prinčeve na konjima, pravo proljeće ili da otplovi zaglavljeni brod iz Sueckog kanala i nekako se time sve pokrene nabolje…

Piše: Nataša Lajšić Grbić Natasa Lajšić Grbić

Oko nas samozvani gurui blagih osmijeha govore “ Sad je momenat, radi na sebi, pokreni se ”, ne zanima ih što nama nije do nas, hoće samo da prodaju ne znam ni ja više šta jer magla se barem vidi, dok mi stojimo u mjestu i ne mrdamo !

Uopšte nisam radila na sebi u doba pandemije, naučila sam puno, a nijednu knjigu u godinu dana nisam pročitala, ne drži me valjda mjesto u mislima jer se fizički ne pomjeram. Ko će ga znati ?

Ali prvo pričica u priči, pa da vidimo je l’ čekamo ili krećemo!

Znate ono kad je partijaner ulovio zlatnu ribicu. Naravno, ona hoće na slobodu i ispuniće mu tri želje.

Prva želja: “Aj’ mi preseli sve Kineze u Australiju.”. Ribica se zbuni, ali ispuni to.

Druga želja: “Aj’ mi sad sve te Kineze vrati natrag !”. Ribica još zbunjenija ispuni želju.

I treća želja je glasila: “Aj’ mi sad sve Australce preseli u Kinu.”. Ribica i to ispuni, pa partijaner krene svojim putem.

Ribica, sva zbunjena, pojuri za za njim i upita: ” Kakve su ti to želje? A novac, pamet, žene…?”

“Ništa mi to nije bitno. Bitno je samo da je muving, muving bejbe”.

 Dakle, da čekamo ili da se krećemo?

Stojim neki dan ispred zgrade u kojoj radim, čekam Žmua, prolazi D. i kaže “ Ma je l’ moguće da vi čekate, je l’ moguće ? Kad god prođem u ovo doba, uvijek on čeka vas ! O tome da pišete, kako vas stalno čeka! “

I moram da pišem o čekanju, obećala sam, jer Žmu mi neki dan kaže: “ Kad već pišeš o meni, zašto ne napišeš da te stalno negdje nešto čekam, ja koji nikada nikoga nisam čekao i ne podnosim čekanje, tebe neprestano čekam!“

I sada vi mislite, ma vidi ti nje! I još se hvali, bezobraznica!

Ali, kad kasnim, uvijek kažem “Jaooo, izviniiii!”, ljubazna sam, znate jako, poslije sam saznala da je ljubaznost najviši oblik inteligencije i ta-dam, eto objašnjenja za sve ovo!

Kada smo se počeli zabavljati, a ja kasnila, Žmu je govorio: “ Bejbe, čekao sam te cijelog života, ovo čekanje nije ništa“.

Istina jeste da me je jednom davno čekao 45 minuta u autu jer sam nešto pomagala mami oko laptopa, ali moja mama mu je napravila u znak izvinjenja njegovu omiljenu pitu sa jabukama, cijeli pleh…

Ali deceniju kasnije….

Neki dan, sjedim u autu 40 minuta ispred neke prodavnice šarafa, čekam, Žmu ulazi u auto i ja kažem davno zaboravljenu rečenicu – “Ja sam tebe čekala cijeli život, meni ovo ništa ne predstavlja“, a prava istina je da nisam ni primijetila da je toliko prošlo, jurcala sam po instagramu i zabavljala se.

I dogodilo se jednom, priznajem ! I to moje čekanje nije ni blizu onome koliko on mene uvijek nešto čeka !

Ovih dana stalno idemo u večernje šetnje, ali u nedelju, kada se pomjerio sat i ja ovo pišem, nisam bila za šetnju, otišao je sam.

Evo vraća se i kaže, “ Ne znam da l je ovo ljubav ili ludilo, ali nije mi se šetalo bez tebe, nešto me vuklo kući jer si ti tu, da si na putu ili otišla na kafu sa prijateljicama, ništa me ne bi privlačilo kući k’o magnet … Uopšte ne znam kako to da nazovem “

Odlazi iz sobe, odjednom se vraća i kaže :

 “ Znam šta je ovo! Shvatio sam da imam stokholmski sindrom!“

Ko ne zna, to je medicinski fenomen, paradoksalna emotivna reakcija kada se žrtva zaljubi u svog otmičara i čuj sada Žmu otet, čuj! A ja otmičarka ?

A onda pomislim možda smo svi oteti i sada čekamo da nas neko spasi, a nikog nema, samo smo mi ostali !

I sve što imamo je vrijeme i sve što nemamo je vrijeme.

A ja nekad kasnim jer sjednem na krevet umotana u peškir i buljim u zid dugo baš i to niko ne zna, evo sad samo vi!

Neka sada svijet čeka nas jer znate kako jer rekao Mark Tven “Kad god se nađete na strani većine, vrijeme je da zastanete i razmislite “.

EVERYDAY IS REBIRTH.

Lav ju

Chic Vanilica

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije