Miljana Šuković: Što ga sad lepo ne testiraš? I znaš, il te voli il’ te ne voli.“
Test je reč koje sam se toliko naslušala u zadnje vreme, da ne želim da je čujem ikad više.
Danas je sve podložno testiranju. Testiramo gume, testiramo viruse, testiramo decu pa i ljubav.
Uporno nastojimo da sve učinimo egzaktnim, merljivim, da ga turimo na kantar.
A zašto?
Da bismo bili sigurni, jer samo, ako ima etiketu i gramažu, znamo da je stvarno.
Pošto smo uspeli da atom, golim okom nevidljiv, razbijemo na milione sitnijih čestica, odlučili smo da to isto učinimo i sa svim ostalim što ne možemo da vidimo i osetimo.
Testirati, testirati i samo testirati.
A ko kaže da su testovi pouzdani?
Izgleda da i ovi na koronu umeju da pogreše, što ne bi i ovi koje sami osmislimo?
„E, ma videćeš, prva ozbiljnija situacija i sve će ti biti jasno, ma u stvari što da čekaš?! Što ga sad lepo ne testiraš? I znaš, il te voli il te ne voli.“
„Ako mu je stalo, uradiće to.“
„Vodim ga kod mojih na ručak, pa da vidimo da l će da prođe mamin test?“
Poznato?
Sve i svaki dan je neki test. Sve je neko osenjivanje. Sve je neko čekanje rezultata.
Foto: Canva
Uslovljamo, proveravamo, postavljamo standarde, provlačimo kroz filtere sopstvenih strahova, razbijamo na činove, a sve da bismo znali šta?
Da li nas neko voli? Da li to što imamo smemo zvati ljubav? Da li je ispunilo sve parametre ovovremene društvene patologije i psihologije?
I?
Zna li se što?
Kako izgleda? Kako se oblači? Jesu mu lepe i čiste cipele? Secka li nokte? Da li brije one dlake na vratu ispod kose? Trenira li? A šta trenira?
Radi li? Kolko radi? Da li je ambiciozan? Koliko zaradjuje? Kako se ljubi? Kakva je predigra? Kolka je kulminacija? Baterija mu radi preko 30 min? Ok, može, kandidat je položio. Čestitam kolega, prošli ste eliminacioni test, možete preći na usmeni.
Da li je obrazovan? Kako se izražava? Kakav je sa drugaricama? Ima li manira? Zna li kad treba da plati račun? Ostavlja li bakšiš konobaru? Ne ostavlja bakšiš!!! Crko da Bog da, zatrlo mu se škrto i seme i pleme! Juuuuuuu, tako da te obruka pred svetom.
Šta sluša? Ladno zna Cecine pesme?! Bože svašta, kakav seljak.
A pije li? A šta pije? A kolko, ono malo u društvu i za ručkom ili se oletva da ne zna gde je pa pevačicu štipa za dupe? Ima mere. Okej, idemo dalje.
A gde živi? Aha. Okej. Fin kraj. Njegov stan ili zakup? Ok, pa dobro bitno da je samostalan. A je l održava, čisti i to? Zezaš? Ne spušta dasku? Pa, ja stvarno nemam reči. Primitivac.
A voli li životinje? Voli, e super, sad mi lakše. Sve i sve, al preko toga ne bih prešla. Kakav je sa decom? Je l se snalazi?
A sa njegovima, jesu u okej odnosima? Nije ono, niko ni sa kim ne priča i te stvari… Zavađena familija fazon. Zezaš, sude se sa tetkom iz Melburna oko babine garsonjere na Čukarici… Ma šou. Pazi se. To, kad ne mogu ni među sobom… Još jedinac, nema gore.
A genetika kakva mu je? Ima nekih bolesti? Mislim, jesu zdravi i to? Pradeda mu imao pileće grudi! Ma, daj. E ti sestro slatka, baš nemaš sreće. Ne da ti se, pa to ti je!
A sve ovo ide u oba smera, testiramo mi njih, testiraju i oni nas.
„Sve je bruto i neto“, Ladno pivo.
A zašto je realno bitno bilo šta od gore navedenog? Da li išta od toga može da nam pruži bilo kakvu sigurnost u izvesnu budućnost? Da li je bilo šta od navedenog garancija kvaliteta, da ne kažem sreće?
Nije.
Ali i kad nam se pokaže da nije, mi nastavljamo da testiramo, smislimo novi test poučeni lošim iskustvom u pokušaju da izbegnemo novu grešku.
Testiramo, proveramo, usitnjavamo i raščlanjujemo sve u sitan kusur. Postupke. Mimike. Navike i naznake. Sipamo osećanja u sitne sudove da bismo tačno znali gde smo i šta smo. Lenjir, šestar i uglomer, pa da vidmo ko onda ne zna da meri emocije.
Da krizni štab oglasi da svi ostanu kod kuće jer na ulici može da se nahvata jezivi virus ljubavi, da li bi se Beograd pretvorio u grad duhova za 5 min? Ili bismo svi istrčali na ulice i grlili se?
Šta vi mislite?
Ljubav.
Samo tu prljavu reč da ne upotrebimo. Danas je sve lagano, samo kežual sex, samo zezanje. Pravo na ljubav i na mnogo se volimo, danas je isključivo rezervisano za influenserke – žene fudbalera za sliku za Novu godinu pored jelke, dok u Meri Kristmas čarapama i loknama grle svoj svet, svoju ljubav i svog čoveka.
Od ljubavi se beži. Zato je lakše nakačiti joj etiketu nečeg manje vrednog, obezvrediti je i učiniti manje važnom. Nije ljubav to je samo seks. Nije ljubav to je kres kombinacija. Nije ljubav samo se malo viđamo itd.
Iz istog razloga stavljamo jedni druge pred testove, ne bi li se onaj koji ih polaže sapleo, pao, pokazao neuspešnim i nedoraslim i olakšao nam da ga oborimo i još jednom pobegnemo pred okupatorom srčanih čakri.
Nedavno sam videla prilog o jednom venčanju. Prava fešta. Svi su bili tu, porodica, prijatelji, muzika, torta… Mladoženja vidno uzbuđen i skockan. A izabranica? Pa, ona je bila tu. Lepo obučena, našminkana i vesela kolko ti jedna lutka od lasteksa može da bude.
Pitate li se ,šta je sledeće?
Ali šta, ako se mladoženji samo smučilo testiranje? Neprekidno polaganje ispita ljubavi? Iznova i iznova prijava jednog te istog ispita. Padanje. Taman misliš položio si, a profesorka izvuče pitanje koje nema u knjizi. I evo, opet polažeš godinu. A i košta puno emocija i živaca.
Možda je pronašao utehu u lasteksu kom si uvek dobar. Lasteks te ne može te zagrliti. Ne može ti poslati poruku mislim na tebe i ispod gume ništa ne kuca, ali ono što ti lasteks pruža je prihvatanje. Bezuslovno.
Ne može te voleti, ali te ne može ni testirati.
