jelena-drobnjak-hrana-nije emocija
Hrabra LolaLole iz komšilukanajnovijeO ljudima

Jelenа Drobnjak: Kako sam skinula skoro 84 kg za 18 mjeseci

Hrana nije emocija. Hrana je samo hrana.

Razgovarala: Srbijanka Stanković

Foto: Ivan Aleksić

Jelena Drobnjak je hrabra Lola, žena koja je odlučila da preuzme odgovornost za svoj život i ne odustane od sebe. Nakon 80 izgubljenih kilograma, ona je inspiracija i motivacija mnogim ženama.

Na svom Instagram profilu “Hrana nije emocija” svakodnevno pokazuje nepresušnu snagu, budi hrabrost i pokreće na borbu. Lola je pita odakle joj snaga i želja? Jelena odgovara: iz srca.

Lola: U (ne)jednačini hrana nije emocija – šta je hrana i gde je Jelena?

Jelena: Hrana je sada samo hrana, jednostavno je, gorivo koje pokreće, samo sada biram dobro kvalitetno gorivo, a Jelena, Jelena je sada predaleko u odnosu na ono što je bila ranije.

Lola: Kako se pokreću velike promene u životu?

Jelena: Iz prevelikog bola, iz konstantne patnje odatle je moja promena krenula.

Iz sveta gde su griža savest i osećaj krivice bili konstantno prisutni.

Foto: Ivan Aleksić

Lola: Mogu li se promene zaustaviti jednom kad se stvarno dese?

Jelena: Nisam sigurna da se zaustavljaju, ali sam sigurna da kada tu bitku sa sobom dobijemo, da onda kreće nadogradnja, tačnije da o svemu o čemu maštamo, ka tome hrabro koračamo.

Lola: Šta je za tebe bilo presudno da smršaš?

Jelena: Prešla sam granicu svoje emotivne izdržljivosti, našla sam se negde gde nisam trebala da budem, negde gde se nijedan jedini deo mene nije osećao dobro, grubo je reći dno, ali možda i jeste na neki način to bilo moje dno.

Krenula sam od početka, a početak sam bila ja, detinjstvo, i jedno pitanje koje iz prve nisam shvatila, a to je bilo ZAŠTO STE ODUSTALI OD SEBE?

Razmišljanje, kopanje, emocije, strahovi, suočavanje.

Odgovornost, shvatila sam da je neophodno da budem odgovorna prema sebi što podrazumeva i kontrolisani unos hrane, do tada hrana je mene kontrolisala, da budem preciznija, mene je kontrolisao šećer.

Lola: Kako se to emotivno raskida sa hranom? Šta je potrebno: želja, volja, upornost i doslednost?

Jelena: Teško, hrana je svuda oko nas, nama ovisnicima o šećeru je lako da se “uradimo”, ali nam je teško da odolimo, da izguramo dan bez varanja.

Ali dan po dan, to je moj sistem, maksimalno sam sebi sve uprostila, prestala sam da vodim računa o ishrani, to radi moja nutricionistkinja za mene, a ja samo poštujem jelovnik.

Koristila sam svoj um, svoja osećanja da sebe jačam na dnevnom nivou, da izguram, da pregrmim, da se pohvalim svako veče, da kažem sebi Bravo, Jelena, pokidala si i ovaj dan, i tako dan po dan, pa vežete nedelju, pa vežete mesec, pa dođe i godina, u početku je bilo teško izdržati 4 sata razmak između doručka i ručka.

Foto: Ivan Aleksić

Kod nas emotivnih prejedača, ishrana je pomoćno sredstvo, mi se zatrpavamo hranom, popunjavamo emotivne šupljine, tražimo utehu u hrani, postajemo ovisne o šećeru.

Vrlo dobro znamo da svaka ovisnost počinje bolom, a bolom se i završava.

Neophodno je da nađemo uzroke našeg emotivnog prejedanja, da se suočimo, da razumemo svoja osećanja.

Lola: Na svom Instagram profilu ohrabruješ mnoge žene da se pokrenu i istraju u borbi za sebe. Odakle se stvorila ta želja da svoju priču javno podeliš sa drugima?

Jelena: Iz ovog začaranog kruga gojaznosti, u kombinaciji sa navučenošću na šećer, se izlazi, a to je bitno.

Ja samo nikada ne želim da se jedna jedina žena oseća kao što sam se ja osećala sa 156,2kg,

Koliko god ludo zvučalo, korona je meni više donela no što je odnela, skraćeno radno vreme u firmi u kojoj sam tada radila, donelo je višak vremena, trebalo ga je popuniti.

Uz ohrabrenje i podršku prijatelja, nastao je ovaj profil, prepoznali su moje veštine, moju moć govora, tu neverovatnu motivaciju koju imam u sebi, a onda je profil postao uživanje i motivacija je postala moja profesija.

Foto: Ivan Aleksić

Neverovatan je osećaj kada vam žene šalju svoje rezultate, neopisiv je osećaj, a ja sam tu da im kažem da mogu, da nam odustajanje nije opcija, da ih ohrabrim, da se saosećam sa njima, da nađemo uzroke zajedno.

Lola: Tvoja inspirativna priča motiviše, a šta je tvoja motivacija u najtežim trenucima?

Jelena: Moja motivacija u najtežim trenucima sam ja.

Odakle mi snaga? Ne znam.

Odakle mi želja? Iz srca, to znam.

Koja je Jelenina poruka za sve Lole?

Jelena: I kada niko ne veruje u vas, i kada sve izgleda nemoguće, čak i kada podrške nema nigde na vidiku, kada ste tamo gde vam nije dobro, tada se probudite, nije ok da odustanemo od sebe, nije fer prema nama.

Budite iskrene prema sebi, radite na sebi u svakom mogućem smislu, budite sebi bolji roditelj nego što su naši roditelji bili prema nama.

Kada mogu ja, možeš i ti,

Budi hrabra, honey!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije