FantastičnonajnovijeSimpatičnoZabavna Lola

Brojim mladeže na licu sagovornika. Oduvek.

To je, tokom godina, izazvalo mnogo problema.

Redakcija

Napisimipricu / Instagram

Mislili su da imam slab optički živac jer sam jednim pogledom pokušavao da obuhvatim sve mladeže na tuđem licu. Ja nisam razrook, samo nikog nisam gledao pravo u oči, već pravo u čelo, u uši, oko usta, u sam koren kose, tražeći kružne ljudske markacije.

Moja majka ima četiri crna mladeža na licu i jedan crveni, a otac čak dvanaest (jedan je na ušnoj resici, sitan k’o mrva)

Prosečna osoba ima osam mladeža na licu.

Kada sam upoznao Branislavu, imala je pegice po nosu, po obrazima i po čelu.

Šta su pegice do galaksija melez mladeža?

Gledao sam u nju kao da su mi oba oka otkazala. Nije bilo šanse da ih sve prebrojim. Sedamnaest pegica ispod desnog oka i krenula je da trepće, pa okrenula profil i pitala ,,Ma šta, bre, nije u redu sa tobom?”

Ok. Nos. Nos kao celina, vidim pet, šest, sedam, deset pegica i evo ga, podiže glavu.
Čekaj, stani ženo, ne pomeraj se. Smotano sam joj rekao:
,,Možeš li da staneš da ti prebrojim sve flekice po licu?”. I čim sam to izgovorio, shvatio sam da je trebalo da kažem pegice. A ne flekice.

Ona se naljutila i odjurila.

I bogami je tako par godina jurila.

Deceniju kasnije sam je, slučajno, u po noći, video kako stoji u našem stanu i pije vodu direktno sa kuhinjske česme. Bila mi je okrenuta golim leđima.
Zaškiljio sam i pogledao u njena leđa, znam ta leđa napamet, no kao da joj se jedna zvezda sakrila ispod lopatice.

Da l’ je mladež il’ je padalica?

Zamislio sam želju.

Otkad sam upoznao Flekicu, prestao sam da sabiram mladeže. Ali noću, ponekad, gledam kako spava i krenem da brojim unazad. Unazad počinje na vrhu leđa, pogledom joj dodirnem vrat i kažem u sebi trideset i jedan.

Veličanstven broj. Trideset i jedan.

Krenem unazad, trideset, dvadeset i devet, noć ne ume da stari, samo da prođe; dvadeset i osam, ne stari ni svemir, samo se zabroji; dvadeset i sedam, a kada dođem do početka, ja više ne brojim.

Jedino sam tu na vrhu koje je na dnu.

Poljubim joj mladež broj jedan na stopalu.

Pomislim, bokte, cela galaksija možda ima neprebrojivo lice; ali mi poklanja prebrojiva leđa.

Tad,
baš tad,
i ni tren pre,
počinje da sviće.

 

Izvor: Ana Bubanja / Instagram

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije