AktivizamFeminizamHrabra LolanajnovijeNaslovna vijest

Ako može „spremačica” zašto ne bi moglo „inžinjerka”

Upotreba rodno osetljivog jezika pojedincima deluje kao dodatan „zahtev” osoba koje se zalažu za ženska prava, iako u realnosti upotreba ovakvog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca, time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva.

Redakcija

Srđan Pečeničić / Politika.rs

Tema rodne ravnopravnosti je ovih dana naročito aktuelna, posebno u svetlu novih zakona o rodnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i istopolnim partnerstvima. Kako bismo se kao društvo kretali u smeru društvenih i političkih promena i poštovanja demokratskih principa ravnopravnosti, važno je da o ovim temama govorimo, ali je jednako važno kako se o njima govori. Upotreba rodno osetljivog jezika je jedan od načina da u svoj svakodnevni život uvrstimo i da poštujemo principe ravnopravnosti i jednakih prava.

Često slušamo kako rodno osetljivo izražavanje narušava lepotu našeg jezika i da nam nije potrebno, jer su sve reči koje se koriste, bile one iskazane u muškom ili ženskom rodu primenjive i na muškarce i na žene. Međutim, u našem jeziku postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu. Takve reči su „čistačica”, „kuvarica”, „kasirka”, „vaspitačica”, i uglavnom se radi o nazivima za zanimanja koja su slabije plaćena i manje cenjena.

Zašto onda pojedincima reči „direktorka”, „predsednica”, „sutkinja”, „inžinjerka” paraju uši i „štete” našem jeziku? Da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja?

Upotreba rodno osetljivog jezika takođe pojedincima deluje kao dodatan „zahtev” osoba koje se zalažu za ženska prava, iako u realnosti upotreba ovakvog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca, time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva. Jezička diskriminacija se u našem društvu najviše vidi upravo u poslovnom okruženju, gde je i dalje „standard” da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik.

Ovo ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve. Upotreba jezika koji je rodno diskriminatoran vodi tome da se stvara slika da su određena zanimanja „rezervisana” samo za žene ili samo za muškarce, a to je zaista nedopustivo.

Najčešći argument protiv upotrebe rodno osetljivog jezika je taj da je ovaj tip izražavanja rogobatan i da nije u skladu sa našim jezičkim standardima. Ipak, važno je naglasiti da je jezik promenjiv i da evoluira sa društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i, upravo zato, treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli. Upotrebom i promovisanjem rodno osetljivog jezika mi podstičemo pozitivnu promenu u pogledu ravnopravnosti žena i muškaraca i dajemo veću vidljivost ženama u svim sferama društva.

Nijedna žena ne sme da oseća da su rukovodeće ili druge tradicionalno muške pozicije njoj nedostižne, jer nisu.

Kada počnemo da govorimo o predsednicama, istraživačicama, programerkama, daćemo im veću vidljivost i značaj u društvu i shvatićemo koliko ih zapravo ima oko nas. Na taj način ćemo poslati poruku svim devojčicama i devojkama da nijedna profesija nije isključivo muška ili ženska, odnosno da mogu da se ostvare u bilo kom poslu podjednako kao muškarci.

Jezik koji koristimo je dobar odraz društvenih obrazaca i društva u kome živimo. Rodna ravnopravnost je jedan od najvažnijih ciljeva nove rodno odgovorne vlade, te verujemo da je zalaganje za upotrebu rodno osetljivog jezika jedan od načina da se žene dodatno osnaže i da im se da značaj i priznanje koje zaslužuju.

Upotreba rodno osetljivog jezika će biti regulisana i novim zakonom o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, koji je trenutno u fazi nacrta, a čije se usvajanje očekuje uskoro. Ovaj zakon će po prvi put u domaćem zakonodavstvu definisati pojam rodno osetljivog jezika, te propisati detalje o njegovoj upotrebi, sa ciljem da se doprinese borbi protiv rodne diskriminacije u svim sferama javnog i privatnog života.

Društvo jednakih mogućnosti je društvo za koje se, verujem, svi zalažemo i u kome želimo da živimo. Stoga, verujem da je svakodnevna upotreba rodno osetljivog jezika koristan „alat” za smanjenje jaza između muškaraca i žena, posebno u profesionalnom okruženju. Njegovom upotrebom mi podstičemo pozitivnu promenu u oblasti rodne ravnopravnosti na nivou čitavog društva kako bismo kreirali prostor da se devojčice i žene osnaže i dobiju jednake mogućnosti da napreduju u svim sferama poslovnog i privatnog života. A jedino društvo, u kojem i žene kao i muškarci imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade i razvijaju se može da ide napred i to je budućnost za koju se zalažem.

Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

 

Izvor: Srđan Pečeničić / Politika.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije