Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Moja majka mi je sa 40 djelovala kao neko ko zna sve odgovore na pitanja. Ja sebi sa 40 ipak ne.

Imam četrdeset godina.

Dobro, i mrvu preko.

Piše: Marija Lečić Redakcija

Prisećam se nešto ovih dana, gde je moja majka bila i šta je radila u tim godinama.

I vraćam film… Malo pre četrdesete renovirala je kuću, nasleđenu od roditelja, pomoću štapa i kanapa, u sred onog haosa ’90-tih. Borila se sa inflacijom, samo njoj znanom magijom.

Kada je imala tačno četrdeset, ja sam otišla od kuće, na studije. Delovala mi je tada jako, stameno, pouzdano. Odraslo i ozbiljno. Neko ko zna odgovore na sva pitanja. Čak i ona nepostavljena.

Neko ko ume da reši svaki problem, od skidanja fleke sa majice, do smaka sveta kada te ostavi dečko ili izda drugarica. Neko ko je uvek tu, da ni iz čega stvori nešto, da isplete, izveze, zašije, prišije, da se snađe, dogradi, sagradi, napravi, prepravi, dotera, savlada, nauči, zamisli, osmisli…

Ja sebi sada, u tim istim godinama, delujem plaho i nesigurno. Ponekad i nezrelo. Bojim se da bih pala ako bi se kogod oslonio na mene. Danas tešim dete  jer joj se najbolji drug seli u Švedsku i ne znam šta da joj kažem!

Eto, ne znam. Samo je ljuljam u naručju, milujem joj kosu i plačem i ja sa njom. Pričam gluposti, kako su u naše vreme pisma putovala 15 dana, pa zaboraviš i da si ga poslala dok odgovor stigne, pričam svašta…

Bojim se, tako ponekad, razočaraću svoju decu…

Ne znam čak ni trikove za skidanje fleka. Ne znam da savršeno popeglam košulju. Nisam vešta sa iglom. Nikad hleb nisam umesila, pravi hleb.

Ne znam odgovore na mnoga pitanja, posebno ona iz hemije. I matematike. A ni šta da radiš kad te ljudi iznevere.

Vičem kad sam nervozna. I smejem se do suza sa njima kad sam srećna. Danas ovakva, sutra onakva, često nikakva. A oni me vole. I ja njih, to jedino uvek znam.

Dovoljno li je?

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije