Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Ljudi odu i kad vole. Mama nikad ne bi otišla

Tata ponovo ima rak.

To nikako ne bi smelo da se dešava, ako verujemo u karmu, kosmičku pravdu, ili onu staru „dobro se dobrim vraća“.

Piše: Ivana Rogulja Redakcija

Sećam se trenutka kad nam je mama saopštila tu vest.

Mozak mi se pomerio malo nagore i malo ulevo. Svet nije stao, naprotiv, samo se „malo protresao“.

Delovalo je neverovatno i nepravedno, ali nije da nas neko pita za razmažena, fer, očekivanja.
Tata ima nas – dve ćerke, dva zeta, jednu unuku i ženu koja bi još dva veka provela uz njega, brinući o njemu.

Namerno nisam spomenula ljubav, jer ljudi odu i kad vole. Mama nikad ne bi otišla.

Šta još tata ima? Unuku, koja jedva čeka da upozna svet stripova, onu pravu muziku, i da od malih nogu zna šta je sfumato.

Krasi ga pregršt različitih interesovanja i vera u menjanje sveta putem stvaralaštva.
Slika, svira gitaru, i redovan je član biblioteke. Šetnjom bistri misli i pamti kučiće po komšiluku. Sutradan obično bude „spakuj mi ostatke od ručka“ pa psi pored pažnje dobiju i nešto konkretno.

Par zima je naša terasa bila raj za vrapce – all inclusive, dok se Šošana nije uselila. Ona je vrapcima pomutila planove i uživanje u pšenici bi bilo pod budnim okom predatora – zbunjene persijske mačke.

Šta je tata nesebično podelio s nama? Naučene smo recipročnoj ljubavi. Naši životi su obogaćeni neobičnim temama i još neobičnijim podacima. Zahvaljujući njemu sam u petom razredu pročitala Gospodara prstenova i postala verni fan fantastike kao žanra.

Šta je tata imao, a šta mu možda fali? Neizmerna snaga.
Šta pred tatom mora da bude (jer je potrebno još malo vremena pa da i unuka bude deo magičnog sveta sa zlatnim vodičem)? Život.

(a ja ću se univerzumu već nekako odužiti)
(*pročitaću Tom Sojera, časna reč)

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije