par-na-obali-mora-drži-se-za-ruke
Lole iz komšilukanajnovijeO životu

Hajde da uzmemo neki dobar auto i odemo…

– Jednom ću te ljubiti na terasi apartmana koji gleda na more.
– Polako, ima vremena.
– Hajde da uzmemo neki dobar auto i odemo.

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: Pexels.com

– Ti si mlada – rekao joj je – ali sigurno si čula za Bebi Dol? – što je bilo krajnje smešno jer: on je bio stariji od nje samo dve godine i upoznali su se slučajno, dok je ona pevušila neku veselu pesmu od Bebi Dol.

– Šta si sad smislio? – upitala je.

– Pa, ima ta jedna pesma. Pominje se dobar auto. Znaš ono, da spavamo i da se kupamo po celi dan? Negde daleko. Pa sam ja mislio da mi probamo to.

Imala je vremena tek toliko pre poljupca da upita: koliko daleko?

Jadran je plava ljubav

Nikad nije želela mnogo. Bila je srećna i u vreloj kamp kućici jednog davnog avgusta na Jadranskom moru. Vratili su se kući izujedani od komaraca, neosunčani, ali nasmejani. Nije to samo kod Bebi Dol – ljubav je uvek sloboda kad je ona prava.

Petnaest godina posle prvog zajedničkog letovanja, celodnevne vožnje autobusom i životom neokrnjene mladosti, došao je s posla kasno i rekao:

– Želim da te vodim negde, ali ne smeš da se buniš. Ti si mlada, ali sigurno si čula za Bebi Dol.

Nasmešio se, kao onda, kad je imao jedva dvadeset godina i držao bonove iz studentskog centra za popust za smeštaj u auto kampu u Radovićima. Uključio je laptop i pokazao joj prelep apartman s pogledom na pučinu. Udahnula je duboko i osetila miris leta.

– Znam koliko voliš Jadran. Kucao sam rentiranje luksuznih apartmana na crnogorskom primorju i rezervisao ovaj. Je l’ ti se dopada?

Sa ekrana su svetlele fotografije prelepe spavaće sobe. Sve je bilo svetlo, prozračno, udobno, s pogledom na more.

devojka-leži-na-krevetu

Foto: Pexels.com

Razgledala je slike a on je govorio kao onaj klinac s početka veze: vidiš, smeštaj je u srcu grada, u nautičkom naselju, blizu su nam restorani, barovi, možemo da šetamo ceo dan, plaža nam je kad siđemo niz stepenice, bukvalno. Šta misliš?

– Mislim da će ovo postati pravi luksuz kada nas dvoje budemo tamo.

– Znam, Jadran je tvoja plava ljubav.

– A ti si moja prava ljubav.

Kad padne mrak na drugoj strani…

Na more nisu išli godinama. Prvo nisu imali para, pa su se rodila deca, pa se mnogo radilo. Viđali su se kad padne mrak. Leti su imali ritual – kad se uspavaju deca, izneli bi na terasu flašu vina i dve omiljene čaše i zamišljali da su negde na letovanju.

Je l’ se sećaš onda kad smo zakasnili za trajekt, pa obišli Boku autobusom? A kad smo u Tivtu šetali lukom i maštali o tome da provedemo bar tri dana na jahti na otvorenom moru? Čitao sam nedavno o podmornici Heroj, to bi bilo lepo videti. Znaš onda kad si mi izronio onu školjku što stoji na polici u spavaćoj sobi? Voleo bih da možemo ovog leta na more. Mi smo već na moru, zar ne vidiš, rekla bi.

– Jednom ću te ljubiti na terasi apartmana koji gleda na more.

– Polako, ima vremena.

Mislila je – to su ona mladalačka maštanja koja se ne ostvaruju. Daleko je sunce, daleko je more. Blizu su školski udžbenici, dečje ekskurzije i rata za stan. Evo jurim, jurim, jesi li završila domaći, kad večeras stižeš, opet radiš prekovremeno, stigao je veći račun za struju ovog meseca, ne brini, sredićemo to. Zaboravila je da život nije samo plaćanje računa. Da postoji nešto iznad.

Nije znala da je upijao sve što govori. Da sve vreme planira da je iznenadi. Da je to „jednom ću te ljubiti“ stiglo u autu Bebi Dol. Da je to “nešto iznad” u stvari ispod – temelj na kome se svakodnevica gradi.

More je bliže nego što misliš kad voliš

Mesec dana pre nego što će sesti u auto sa jednim velikim koferom u gepeku, svakog jutra se budila pevušeći istu pesmu. Isprati ga na posao i sedne uz kafu za laptop i – gleda apartman. Znala je svaki ćošak sobe, način na koji je prebačena posteljina preko velikog francuskog ležaja. Umetničku sliku na belom zidu i tri male sveće na stočiću na terasi. Mirišu na vanilu, govorila bi sebi. Mirišu na so, na kremu za sunčanje i nas dvoje. Mirišu na njegovu želju i ljubav, na Jadran o kome godinama sanjam.

Ogledalo, stočić na kom će naređati kreme i uveče spustiti narukvicu, lampa, fotelja i udobna sofa. TV koji neće uključiti. Terasa i pomisao: budimo se, kuvam kafu, ne čuje se ništa osim šuma talasa.

To je samo soba, pokušao je njen mozak da uspori otkucaje srca. Samo – ona je znala – to nije običan smeštaj na moru. Taj odmor u julu je njena sreća u malom. Luksuz je u slobodi da voliš i onda kad nema vremena i para za otmene apartmane. Ljubav je kad želiš letovanje u auto kampu i lux apartmanu sa istom osobom. Zbog toga je htela da on razmisli, možda ipak…

– Jesi li siguran da želiš da idemo tamo, ‘ajde da…

– Šta? Uzmemo neki dobar auto?

S čovekom koji te voli pola života nema rasprave.

Možeš samo da odeš – negde daleko.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije