Ljudski odnosinajnovijeŽivot

Sve dobre žene mese hleb

Posle podne fotografišem se za intervju u
studiju sa bisernom minđušom,
mikro kamerom bola,
za sto dinara odajem počast jednominutnoj sreći.

Piše: Suzana Rudić Redakcija

U nemosti, spremana sam rašiti reč,
privezati za povoj novorođenčedi.

I pre rođenja mi je dat visak da premerim telo svoje,
na koju strminu naginje.

I znam, duboko u sebi znam
Iza brava, žene u meni i meni pre mene,
mese hleb raslabljenim rukama.

U mleko uzavrelo udrobljena nada,
paučinasta sazveđža detinjih pogleda.

Gluvo doba.
Na konopcu okačene senke kljucaju u jetru .
Grlo žedno emajliranih suza rasutih
u krvoredna stabla na dlanu.

Iza brava, dobre žene mese hleb,
hrskavice im titraju uz filharmoniju detoniranog sna.

Glavom između dovratnika prišivaju
zakrpe na razvenčane temelje.

Potvrđuju anamnezu ognjišta, nizanje đerdana oko vrata.
U žili iskucana zavetovanja.

Iza brava, sve dobre žene
vidaju šilom i majčinom dušicom rubove na koje sleće
izdah raskopčanih želja.

Pokreću cirkulaciju milovanjem krušne
mrve i đavolu staju na žulj vasksavajući iz mulja
Predu vunicu na koju nižu ugarke za ”ne daj Bože”.

Metu krajevima kose, procvetalih podočnjaka
apstofe sete posle kojih se čitaju pobelele cedulje.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije