Mladi vode ljubav reda radi, ne iz potrebe.
(In Memoriam)
Na komemoraciji uspomena zatvaram oči,
Slivam se niz mastilo, pakujem osemenela šaputanja
izvlačim slavlja zapakovana u leptir mašne.
Predajem se oktavi.
Starce na klupama učaurio plač u dremež,
te žive antikvarnice kojima je morifijum držač vijuga,
kroz skelet im prodire svetlost i oni se nadaju beskraju.
Mladi vode ljubav reda radi, ne iz potrebe.
Po tom receptu rađaju se deca kukolji, koji kad tad puste glas,
odlepršaju na prednju stranu crne hronike.
Po tom receptu rađaju se deca čelici,
neme karijatide napojene sokom pelina.
Slanim suzama tope asfalt, nose perike i prstima seju detelinu.
***
Zašto sve ljubavi prestaju kad metronom otkuca tromb?
Pamtiš nešto moje – miris karmina kojim te seče košava.
Koža je najveći organ iz kog treba istrebiti trnce mantrama
Posle toga postajemo nevidljivi.
