Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO životu

Život je samo tekao, kao da nema kraj

Nije bilo lako živeti sa Olgom. Uvek je imala zamerki na sve i svašta.

Piše: Srbijanka Stanković

– Kisne joj veš.

– Hm?

– Kažem, kisne joj veš. Nadici s devetog sprata.

– Pa dobro, njen je. Možda žena nije kod kuće.

– Sigurno, skita se ta. Šta je?! Šta se smeješ?

Nije bilo lako živeti sa Olgom. Uvek je imala zamerki na sve i svašta. Gle ga kako izgužan ide, što toliko kasniš s posla, kakvu si ovo šargarepu kupio, je l’ tebi ovo na šargarepu liči?! Rotkvice, Branko, ti si rotkvice kupio! Mora da te omađijala Nadica!

Samo je dvaput u životu Branko bio toliko umoran (ili glup) da bupne to malecno i tako prosto pitanje: “koja Nadica?”. Posle drugog Olginog trodnevnog durenja, galame, pa plača i histerije, do ucveljene pokisle tuge, čak je i uvek nezainteresovanom i blagom Branku bilo jasno da treba da ćuti.

Njihova ćerka Marija odavno nije živela sa njima u malom jednosobnom na devetom spratu stanu solitera. Svaki put kad bi se pokvario lift, Branko je znao po Olginom teškom disanju i gunđanju: Nisi mogao bolji stan da iskukaš od tog tvog kukavnog preduzeća? Nego si nas popeo nebu pod oblake, na deveti sprat!

Srećom (ili nesrećom, Branku je to bio životni rebus), malo pomalo, Olga je odlučila da ne izlazi toliko često. U početku, kad je bila trudna i kad im se dete rodilo, izgovarala se – kud će ona ako se lift pokvari? Posle joj je bilo lakše da kao i druge majke vikne s kuhinjskog prozora ili terase: Marija, večera! Unutra!

Kad se Marija zbog studija preselila u drugi grad, danima se vukla po stanu i gledala kroz isti taj prozor.

– Eno, napravila otpad od terase! – frknula bi na terasu i život komšinice Nadice iz susedne zgrade.

Možda joj Nada i ne bi toliko smetala da se nije neki lokalni investitor dosetio da sagradi novu, veću i po Olginom mišljenju nakaradnu zgradu baš preko puta njihove, tako da joj zaklanja lep pogled na park i grad.

– K’o da živimo u podrumu, u ćumezu nekom! Jesam li ja osuđena da gledam u njene gaće i brushaltere, ha? Šta ćutiš ti? Tebi lepo, pa dabome!

– Olgice, deveti sprat teško da može biti podrum.

– Ma, šta mi ti znaš!

Branko nije znao kada je Olga postala ljubomorna na ženu “od preko puta”, ali tek nije bilo dana da Nadicu ne pomene. Šta ti je ovo Nadica prodala, je l’ ovo luk, gospode Bože? Evo, sve mi vetar nanosi s njene terase sneg (?!). Lako njoj, nema studenta da hrani! ‘Ajd’ ti kaži meni, kako njoj i na ovoj visini uspevaju gladiole? A moje, vidi, sparuškale se, pa nikako!

gladiole-cveće

Foto: Pexels.com

Možemo li mi da popričamo o nečemu drugom, zaustio bi nekoliko puta da je pita. Ipak, kad bi je pogledao onako zbunjenu, umotanu u kućnu haljinu i brige, Branku je uvek bilo žao Olge. A o čemu bi pa mogli da razgovaraju? Ona se već odavno nije smejala. Ponekad bi pomislio kako se zakopala u tom stanu u kom stalno odnekud duva. Samo, nije se baš moglo reći da je neko zakopan kad živi na 9. spratu, ni na nebu ni na zemlji.

Tako se prepustio tim vetrovima godina koje su ih stizale i ćutao – apsolutno svaki put – kad bi Olga pitala: Je l’ ti dala tvoja Nadica popust? Trebalo je, vidi kako loše jabuke ti je uvalila! Krompir ne smem ni da pogledam! A je li, što ti ne bi išao do pijace da kupiš sve ovo, nego uvek kod nje?!

Marija je zvala i nije zvala. Smetala su joj majčina optuživanja, neraspoloženja i škrtost – u nežnostima, parama, svemu osim u rečima. Umela bi da je drži na telefonu i po pola sata objašnjavajući zašto je važno da se uda i radi pristojan posao. Branko ne bi ništa rekao. Olga i Marija su to nekako uvek same rešavale. Mada, jasno mu je bilo da tu nikad ništa nije bilo rešeno, niti može biti. Život je samo tekao, kao da nema kraj.

***

Prvo jutro posle Olgine sahrane, Mariju je ispratio autobusom za Beograd i laganim korakom prošetao do groblja sa velikim buketom gladiola. Nije ih kupio kod Nadice. Da ne izda svoju odjednom neživu ženu.

Kad je tog julskog popodneva navalila topla letnja kiša, Branko je stajao na terasi i lepo, kao da je stvarno, kroz pljusak čuo iste one reči:

– Kisne joj veš.

– Hm?

– Kažem, kisne joj veš. Nadici s devetog sprata.

– Pa dobro, njen je. Možda žena nije kod kuće.

– Sigurno, skita se ta. Šta je?! Šta se smeješ?

– Ništa, gledam kako su ti procvetale gladiole.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije