Ima svega, samo ne i ljubavi

Danas u zajedničkom moranju
On tera svoje, ona svoje
Sastanu se u krevetu, i pred televizorom
Više ćute, nego što pričaju
I kada pričaju, ne gledaju se
I kada se pogledaju, svega ima, samo ne i osmeha

U krevetu, svako na svoju stranu
I sve češće, svako u svojoj sobi

Pre su podizali jedno drugo, sada spuštaju
Niskim komentarima

I sve se shvata pogrešno, uz ono prećutno – crkni –

Nigde im se i ne ide zajedno, pre su se pravdali, izvinjavali jedno drugom, trudili se
Sada ni to
Nema više ni izvini

Ima svega, samo ne i ljubavi
Pre i kada nije bilo ničega, bilo je bar ljubavi i obećanja

Ona i kada nešto spremi, kako god da je, ne jede mu se, muka mu je od nje
On i kada joj nešto kupi, kako god da je, pa i najlepše
Ne sviđa joj se
Muka joj je od njega

U očima drugih su i dalje par
A šta su u svojim očima, navika, sve ono što nisu voleli
Rutina, monotonija, praznina
Brojne uvrede preko kojih ne može da se predje
I sve češći pakosni ujedi koji bole

Niti on ima želju više da joj bude zgodan, zanimljiv, nešto pametno kaže
Niti ona njemu lepa

I kada kažu nešto glasno, kao da govore sami sa sobom

Pretvorili su se u ćutanje
I u mrštenje

Šta ih održava zajedno
Možda navika, možda što nemaju gde, možda deca
Pod uslovom da je imaju

– Ne ulazi u moju sobu, ne pipaj mi telefon, sredi nekad za sobom – kaže mu
On ćuti…

– Kako si zla, nezahvalna, manipulativna, bolesno sebična. –
Ne kaže joj, ali misli

Kada im neko kaže ljubav
Oni ga samo popreko pogledaju

Nema ni seksa, a i kada ga ima
Bolje da ga nema

Koga li on zamišlja kada legnu, koga li ona
I vrlo brzo se okrenu na drugu stranu

Nekada je u njegovim očima to bila pametna lepa inspirativna žena
A sada je samo telo koji hrče, ispunjava fizološke potrebe, nešto gunđa

Isto i on za nju
Nekada joj je bio najzgodniji
A sada joj je smetnja po kući, guši je sve njegovo – kreten, idiot, da bog da crko –

Najsrećnija je kada nije tu
Najsrećniji je kada nije tu