LjudiMjestanajnovijeNaslovna vijestPojave

Aleksandra Dobrečević: Kako je Island okrenuo moj život naopačke!

Do pre par godina znala sam u šali reći da su za mene Austrija, Nemačka pa čak i Švedska “too mainstream” , da ću ja, ako iikada napustim Balkan otići na neko mesto gde ću cele godine moći da nosim haljinu i šešir, da šetam plažom i pijem koktele.

Piše: Aleksandra Dobrečević Redakcija

Foto: Privatna arhiva

Ali eto me sada ovde, u ovoj prelepoj zemlji vatre i leda, gde već tri godine haljinu nijednom obukla nisam.

I da li žalim zbog toga?!

Naravno da ne, ni najmanje!

Island me je promenio, sazrela sam na način, na koji, na Balkanu , ma koliko godina imala, nisam znala i umela. Ovde je sve “bara rólega” iliti “samo polako”.  Ekki stress. Island me je naučio tome, hvala mu!

Mesto u kom živim ja, deo moje porodice ,kao i mnogo prijatelja koje sam stekla zove se Höfn. Höfn je islandski ribarski grad u jugoistočnom delu zemlje sa samo oko 2 000 stanovnika. U neposrednoj blizini glečera Vatnajökull,  najvećeg po obimu Evropi , i svim svojim lepotama, Höfn je česta stanica turista.

Još 90ih, posle rata par porodica sa naših prostora doselilo se ovde , mahom tako što su muskarci dolazili da igraju fudbal za tim iz Höfna, Sindri.

Sada nas je preko 100 sa Balkana.  Mnogo je čitavih porodica došlo u potrazi za boljim životom, u zadnjih par godina rodilo se dosta “naše” dece a i one iz mešanih, Islandsko-balkanskih brakova.

Mnogi, pogotovo mladi su naučili islandski jezik (koji , da budem iskrena) nije ni malo lak za naučiti) . Mnogo je i starije populacije koji rade uglavnom u industriji ribe pa im jezik sem našeg ni ne treba.

Uvek kažem NAŠEG jer nas je sa svih strana pa se trudimo da bar ovde zanemarimo balkanske međe i svađe i da budemo tu jedni za druge, da zajedno obeležimo i Uskrs i Vaskrs, Bajram i da uvek nađemo razlog da se okupimo i družimo daleko od svojih domova.

Rodila su se divna prijateljstva. Ljubav ka životu, ispijanju kafe, istraživanju prirode , fotografiji, spojili su nas pa slobodno vreme uglavnom provodimo uživajući , obilazeći lepote Islanda ( nešto što turistički mnogi od nas sigurno ne bi mogli jer je Island jako skup za obići ,naročito ako primaš prosečnu balkansku platu ).

 

Bugarska, Federacija BiH, Republika Srpska, Srbija. Baš tim redom, sa leva na desno, na ovoj fotografiji smo moje prijateljice Bilyana, Haša, Lidija i ja.

Različitih karaktera, zanimanja, ukusa i planova opet smo pronašle način da ulepšamo sebi ove hladne islandske dane.

Cele godine u jakni, pola godine u noći , pola godine u 24 sata svetlosti.

Potpuno je drugačije od svega na što smo navikli.

Toliko lepote i osećanja koja ne mogu da stanu u jedan članak i par fotografija.

Ipak, najlepše od svega što mi se desilo na Islandu je ljubav!

Nas dvoje smo izgleda  morali doći “na kraj sveta” da se upoznamo iako smo oboje rodom iz istog mesta, Dvor na Uni.

Rat je naše porodice odveo na različite strane ali nas je sudbina navela na put baš tamo gde je trebalo da budemo da bi se pronašli.

Nedostaje mi Balkan, nedostaju mi porodica i prijatelji.

Vratiću se jednog dana, čvrsto verujem u to. Samo, neću se vratiti ista kao što sam otišla i jako sam ponosna na to.

Sada sam naučena da život nije preživljavanje , da plata nije sredstvo da preživiš, da život nije stres i žurba, da je sve moguće.

Vratiću se.

Ali do tada ću uzeti sve najbolje od života,  Islanda, ovog mira i spokoja koji osećam ovde.

Najbitnije od svega, ovde sam pronašla sebe i to mi niko ne može oduzeti.

Do sledećeg puta, sjáumst (vidimo se) !

I naravno,  za više fotografija i videa sa mojih putešestvija na Islandu možete me zapratili na Instagramu.

Aleksandra Dobrečević

 

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije