najnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

15 sekundi koje će promijeniti život vašeg djeteta

Jednog dana sam se penjala uz stepenice, iza svog sina, i on je hodao TAKO SPORO!

Prevela: Maja Dropić

facebook/ Parenting With Wild Abandon

Htjela sam mu reći da požuri!

Ili da se možda proguram ispred njega i nastavim dalje.

Ne znam zašto sam se tako žurila, ali sam osjetila kako se u meni nagomilava nešto slično bijesu. Pretpostavljam da to i nije baš bio moj dan.

Iznenada sam počela odbrojavati sekunde u sebi. To mi je stari mehanizam suočavanja kada god moram nešto da čekam.

Stigla sam do 7 kada smo došli do vrha stepenica. Pa, odlično! To i nije baš tako dugo trajalo.

Nekoliko dana kasnije, pomagala sam mu da izađe iz auta. Htio je da sačekamo da obuje cipele, iako smo odmah išli u kuću. Zar ih nije mogao samo uzeti i ući unutra. Opet mi se javljao onaj osjećaj. Počela sam da brojim.

Stigla sam do 8.

Uh.

Postoje trenuci u našem životu kada je čekanje mnogo duže. Kupanje ponekad traje čitavu vječnost! Moram iskoristiti to vrijeme da radim nešto drugo.

Ali ono o čemu pričam su ti kratki trenuci kada hoću da kažem „Požuri”.

Kratki trenuci kada hoću da on bude malo brži, jer…pa, nisam sigurna zašto, iskreno. Zato što sam ja velika, loša, zauzeta, odrasla osoba sa tako mnogo važnih stvari koje trebam uraditi?

To je stvarno s*anje.

U narednih nekoliko sedmica, nastavila sam brojati. To mi je sada navika, i svaki put me podsjeti koliko sam blesava.

Zato što nikada nisam došla do 15.

15 sekundi. Najviše!

To je ono što pokušavam spasiti kada ga požurujem, guram, vršim pritisak.

15 sekundi je ništa. NIŠTA.

Ništa mi ne predstavljaju. Ne trebaju mi. Ne pomažu mi.

Ali 15 sekundi je sve mom djetetu.

SVE.

To je sloboda da on sam uradi stvari.

Prostor da ide svojim tempom.

Uvjerenje da sam tu uz njega, umjesto da žurim naprijed.

Pokušajte ovo idući put kada budete imali potrebu da požurujete vaše dijete. Udahnite duboko i počnite brojati sekunde.

Stvarno obratite pažnju na to šta propuštate da biste stigli negdje par sekundi prije.

Vratite te sekunde vašem djetetu.

A zauzvrat, ispostavilo se da i ja dobijam nazad te sekunde.

Ne stojim na stepenicama iznervirana jer mi je neko na putu. Ne tresem nogom i ne kolutam očima, dok mi je tijelo napeto od nestrpljenja.

Na kraju, ne moram ni da brojim. Dobijam te sekunde nazad samo zato što sam tu, što sam tu sa svojim djetetom.

Tih 15 sekundi mijenja i moj život.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije