Razno

Zbog čega ženska nesolidarnost toliko boli?

Da me je pre nekoliko godina neko pitao da li sam zagovornik ženske solidarnosti, ženskih prava, ženskog osnaživanja, rekla bih da sam zagovornik ljudske solidarnosti i ljudskih prava i da bi žensko pitanje trebalo da bude logičan i sastavni deo toga, a ne neki nezavisan krstaški rat koji treba posebno isticati.

Piše: Marica Rajković Redakcija

Žene su ljudi, smatrala sam, i treba raditi na stvaranju sveta u kojem će to biti i u praksi ostvareno, a ne isticati posebnost baš njihove borbe. Kada se izborimo da se svaki čovek zaista i tretira kao čovek, nekako automatski će se to odnositi i na žene, zar ne?

Pa…ne.

Nažalost, ne.

Ne razumem kako mi odmah nije bilo jasno da tokom istorije ljudske vrste ama baš nijedna “ljudska pobeda” nije automatski važila i za žene. Naprotiv!

Mnogo puta se dogodilo da je talas postizanja slobode jednog naroda, zemlje ili društva ujedno surovo utapao žene.

Ideja da to pripada nekim davnim vremenima ili dalekim kulturama je tek iluzija, što nam povremeno potvrde eksperimenti poput onoga kada se muškarac zaposlen u jednoj firmi dve nedelje potpisivao ženskim imenom.

Način na koji su mu se klijenti obraćali, nepoštovanje, sumnja u njegove sposobnosti, odbacivanje ideja unapred, nipodaštavanje… udarilo ga je kao šamar i otreznilo u pogledu onoga šta se i dalje podrazumeva kao normalno, čak i u naizgled nepristrasnom poslovnom svetu.

Taj događaj je za mene na neki način doprineo razumevanju razloga za mušku nesolidarnost sa ženama. Ne kao opravdanje, ali kao evidentan momenat: da muškarci u određenom broju slučajeva zaista pojma nemaju šta žene doživljavaju svaki dan i u kojim sve sferama je to rasprostranjeno.

Ono što je mnogo strašnije, bolnije i krajnje poražavajuće je kada nerazumevanje i nesolidarnost dolaze od strane žena.

Od kada smo devojčice znamo da bi za pomoć i podršku u osetljivim situacijama trebalo da se obratimo nekoj ženskoj osobi. Ako ti dosađuje pijani muškarac potraži pogledom neku ženu i signaliziraj joj očima da te izvuče iz razgovora.

Ako prema tebi ide grupica muškaraca, gledaj da sedneš pored neke žene. Ako te u 6. osnovne pipkaju dečaci, požali se obavezno, ali najbolje je da kažeš nekoj nastavnici. Ako te zaboli stomak na ispitu, objasni tiho asistentkinji ili profesorki da imaš problem.

Ako te neko napadne potraži ženskog lekara ili policajca, mada će to verovatno i sami da obezbede. Ako se vraćaš sama iz grada noću seti se broja one žene, taksistkinje, ko zna ko bi mogao da bude tu umesto nje.

I bezbroj drugih situacija. Jedno je zajedničko: poveri se nekoj ženi, ona će te bolje razumeti. Naravno da to nije fer prema tolikom broju sjajnih muškaraca koji bi takođe razumeli, ali u tim situacijama je prosto manja verovatnoća da će i žena kojoj se obratimo biti nekakav monstrum.

U velikom broju slučajeva i ne bude. I naš prećutni mod preživljavanja opstaje.

Međutim, događaju se i suprotni slučajevi, mimo svih zakona logike i razuma. Događa se da žene pokažu surovost i nesolidarnost koja je toliko poražavajuća, da dovede u pitanje sve što nam se činilo da znamo.

Događa se da seksualno zlostavljanu devojčicu majka pita zašto je flertovala i tražila đavola. Događa se da prebijenu ženu svekrva vrati sa vrata uz komentar “a ne spominješ nigde šta si ti radila”. Događa se da je žena kojoj signaliziramo očima da nas izbavi od pijanca zapravo deo grupe koja trguje ljudima i koja vreba uplašene devojke.

Događa se da psihološkinja kaže “Nisu u redu batine, ali to je ipak nekako vaša stvar”. Događa se da ginekološka sestra kaže da nešto nije seksualni napad, jer je ona “nažalost videla kako izgledaju povrede kod pravog seksualnog napada”.

Događa se da vam nastavnica kaže da ne treba da provocirate dečake za koje znate da su malo preke naravi. Događa se da vam lekarka kaže “a kad misliš da rađaš, nisi baš u cvetu mladosti”.

Događa se da Marije, Ivane, Katarine, Sonje i Ane  ostavljaju gnusne komentare u pogledu izgleda, ponašanja ili ličnosti devojčica ili žena, a da za žrtve zlostavljanja istaknu kako su “nečim sigurno zaslužile” ono što im se desilo.

Žene uspevaju da prevaziđu najgore traume, da se izleče od jezivih oblika zlostavljanja, da preguraju ono što nijedna osoba ne bi smela da doživi.

Ali u psihološkom smislu malo šta može da se meri sa beznađem koje se oseti kada i žene, kojima po nekom skrivenom i nepisanom kodu toliko verujemo, pokažu svoje monstruozno lice. To užasno boli.

Boli, jer one znaju šta rade.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije