Jaffa trenutak – Dragana Petrović – Ko su jake žene?

Da li je potrebno da vas neko doživi kao jaku ženu da bi to bile?
Da li se rađamo kao jake ili takve postajemo?

Postajemo li jer želimo, ili jer nas život natera?
Nije za svakog taj pojam isti.

Neko za jake žene smatra samo one koje su poštovale nametnuto pravo vreme za sve, pa nisu dozvolile da peščani biološki sat previše iscuri. Upisale fakultet sa 19, završile sa 24.

Zatim gradile karijeru, a onda do 30. postale savršene majke, supruge i domaćice. Naravno majke koje su se porodile bez epidurala, supruge koje su uvek doterane, i domaćice koje su svakog dana sa keceljom ali ne mirišu na zapršku.

One koje su uvek tu za druge, koje rešavaju tuđe probleme, koje su svetlo u tamnoj noći, i kojima je obaveza da dočekaju muža
sa osmehom na licu jer za njih umor ne postoji.

Neko pak smatra da su jake one “buntovnice” koje biološki sat ne zanima. Koje pauziraju godinu da bi odlučile čime žele da se bave u životu. Koje grade karijeru do 35. ne žure sa rađanjem dece, a ni o muškarcu ne razmišljaju kao o nečemu što je neophodno da bi bile potpune.

Neko će vam reći da je jaka ona koja se odlučila da rodi u dvadesetoj, ne mareći za loše komentare drugih, i uspela da uprkos svim obavezama završi fakultet i nađe dobar posao, dok odgaja divno dete.

Neko misli da su jake one koje trpe nasilje, a neko da su jake one koje isto prijave.
Neko smatra da je jaka mama sa troje dece, a ne samo sa jednim.

Nekome je jaka ona koja se čitavog života bori za uspeh, a nekome ona koja mora da se
nosi sa očekivanjima koja su joj nametnuta od strane uspešnih roditelja.

Neko kaže rodila se jaka, a neko kaže postala je jaka jer je život bio surov prema njoj.
Možda je jaka jer se smeje a plače joj se.

Možda je jaka jer je preživela smrt voljenih ljudi.
Možda je jaka jer ponosno nosi ožiljak na dojci, koji je podseća na zrelost i odvažnost koju poseduje jer je na vreme otišla kod lekara.

A možda se pak to ogleda u fizičkoj snazi pa su jake one koje dižu tegove u teretani, koje udaraju jak kroše, ili same vuku ogroman kofer, u kom se ne mora nužno nalaziti garderoba.

Vuče se mnogo toga u koferima života – bolne uspomene, neostvarene želje, suze koje nisu isplakane, osmesi koje je nepredvidivi život uskratio, ostvarene želje kojima nismo mogli da se radujemo sa onima koji su otišli i fale, reči koje smo voleli da čujemo a nismo, reči koje smo čuli a nismo želeli, reči oštrije od skalpela koje ostavljaju dubok trag…težak je taj kofer.

Kada si jaka? Zbog koga si jaka? Zbog čega i za šta?
Kojim se sistemima vrednosti to određuje i meri?

I koja je cena te naizgled laskave titule?
Jesmo li slabe zbog sadržine kofera? Ili jake jer taj težak kofer vučemo same?
Je li to cena za titulu najjače? Biti sama?

Jer kada te drugi vide kao jaku ženu misle da ti je sve lako. Da ti niko nije potreban jer si samoj sebi dovoljna. Za utehu, za podršku, za oslonac u besanoj noći, za tešenje kad strahovi i brige pokucaju na vrata. Misle da ti ništa nije potrebno.

Jer ti sve možeš sama, a oni ne mogu bez tebe.

Očekuju da im ti rešiš probleme, da im čvrsto držiš merdevine dok se penju lestvicama uspeha, da im budeš svetlo u tami i putokaz u magli. Da sav teret bez pauze nosiš samo ti, jer ti si ta JAKA, koja ima samo uspone i kojoj se padovi ne opraštaju.

Jer ako se dese, postaješ neurotična, histerična, bezobrazna, nedostojna i slaba.
U tom slučaju ja biram da budem slaba.

Biram da imam rame za plakanje, jer suze su ok. Biram da imam čvrst zagrljaj u kom ću naći utočište, jer lakše je u dvoje. Biram da i mene neko čuje, sasluša, ponudi pomoć, razume.

Pruži ruku kada mi je potrebna dodatna snaga, i da vetar u leđa. Biram da mogu da ogolim sebe i da ne budem nikakav epitet ili atribut. Već samo da uživam u suštini života bez potrebe za etiketiranjem. Biram da bez strepnje pokažem svako svoje osećanje.

Biram da mogu sve sama, ali da ne moram.
Nije lako biti jak. I zato ja tu laskavu titulu ne želim.

Želim da budem samo žena. Žena koja svim drugim ženama poručuje: “Vredna si, hrabra si.
Samo nebo ti je granica. Čuvaj sebe. I ne, ne moraš sve sama.”