Ljudi s olovkamanajnovije

Jaffa trenutak – Tanja Zlatanović: Lipa i letnji pljusak

Jun nam donosi mnogo lepih stvari: kraj škole, početak leta, planiranje mora, jagode, maline i trešnje, Vimbldon. Dugačak je niz junskih lepota.

Piše: Redakcija

Tanja Zlatanović

Foto: Canva

Možda nisu svakome prve asocijacije, možda za nekog nisu ni lepote, ali jun je takođe mesec lipe i letnjih pljuskova. 

U junu cvetaju lipe. To je senzacija za čulo mirisa, za um i za dušu. Nepogrešivo ga registrujem svuda, koliko god bilo ometajućih faktora i koliko god bila obuzeta mislima, razgovorom ili poslom. 

U gradu u kome živim, na moju sreću, lipe ima dosta, te često nailazim na njih dok šetam sa dragim. Tada obavezno počnem da njušim vazduh poput psa, zastanem, dižem glavu i sa milinom u glasu konstatujem „liiiipa“. Dragi se ovom dečijem oduševljenju smeje sa blagonaklonošću odrasle osobe, vrteći glavom u slatkoj neverici. Prođemo ispod dvadeset lipa za sat vremena šetnje i ja lepo dvadeset puta konstatujem da prolazimo ispod lipe – da se slučajno neka ne naljuti!

Miris lipe je blag, lekovit, umirujuć.  Da može da govori, lipa bi rekla: „Sve će biti u redu.“. Spustila bi ti i ruku na rame. Njen miris zaceljuje dušu, stišava buku u mislima, budi uspavanu veru. Kada osetite lipu, spontano usporavate hod, opuštate ramena, dišete dublje. Grč i žurba u kojoj svakodnevno živimo nestaju pred njenim mirisom jer nas on vraća u spokoj i sigurnost detinjstva, podseća na savršen red i sklad u prirodi, na lepotu koja postoji mimo nas i uprkos nama. Lipa će mirisati ovog, sledećeg i onog tamo juna. Sve će biti u redu, sve ćemo stići, bićemo srećni. Ako ne ovog, onda narednog, ili onog tamo juna.

Volim i junske kiše. Molim vas, nemojte me mrzeti zbog toga. Volim i junsko sunce, naročito u smiraj dana, naročito na terasi, ali sunce je lako voleti, zar ne? Treba umeti voleti kišu. Ne znam da li to dolazi sa godinama ili vam to donesu životne kiše koje preživite. 

Volim kada kiša dobuje po krovnom prozoru ispod koga spavam u našem stanu na potkrovlju. Kakav je to besplatni koncert, kakva prirodna uspavanka! Kada sa kišom krenem u krevet, uspavam se brzo i utonem u blaženi, okrepljujući san. Volim čak i kada me u zoru probudi pa nastavim da se meškoljim u krevetu u polusnu do oglašavanja alarma. Nije to prekinut, već oplemenjen, kišni san. Nekada je pljusak toliko jak da nadjačava misli, uzimajući ih pod svoje. Onda mislite u ritmu kiše. Te su misli najčistije, najoštrije, najjasnije. Kiša daje elan i budi ideje, čini pitanja jednostavnijim ogoljujući njihovu suštinu, usmerava na odgovore.

Volim i iznenadni, kratki junski pljusak koji preseče dan na sunčane polovine. Kaže se – iznenadni, mada nikad nije ako umete da čitate signale – sunce koje upeče i tera vas u sklonište i pre pljuska, težinu u vazduhu, težinu u vašem koraku. Kiša onda prosto dođe kao olakšanje. Ako ste stigli da se sklonite, možete da posmatrate vodenu zavesu, barice koje se rađaju i šire, udaranje kapi o vreo asfalt koji isparava, ljude koji su zaboravili kišobran pa trče gunđajući do najbližeg zaklona. Tromo junsko popodne odjednom oživi, ubrza se.

Ako ste se za vreme pljuska zatekli u prirodi, počašćeni ste šuštanjem lišća pod naletom kišnih kapi. Umiva se priroda, umiva se i vaša duša. A kada krenete da prošetate šumom nakon pljuska, videćete reprizu kiše: zaostale kapi koje se otkidaju sa krošnji drveća golicajući vas i hladeći toplu kožu. Vazduh miriše, pluća ga željno grabe terajući vas da dišete duboko. Šumom vlada neobičan mir i svežina. Posle kiše, kao da sve kreće iz početka. Ona očisti, spere nepotrebno, probudi uspavano.

I da nema drugih aduta, volela bih jun zbog lipe i letnjeg pljuska.

Konkurs organizuju Lola magazin i Jaffa napolitanke.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije