Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Frida Šarar: Prirodna i neprirodna žena nisu neprijatelji

Poslednjih godina je kult prirodnog (života, ishrane, izgleda…) izraženiji nego ikada.

Frida Šarar

Tokom naučnog, a pre svega industrijskog i tehnološkog napretka, čovek je sve više bivao okružen „pomagalima“ za brži, komforniji i lakši život.

Nije morao da ide u šumu i njivu po hranu, nije morao da se susretne sa drugim ljudima da bi sa njima komunicirao i nije morao da prihvata sebe onakvog kakav jeste, pre svega kad je fizički izgled u pitanju.

Dakle, on se prvo udaljio od prirodnog okruženja, zatim od drugih ljudi i na kraju od samog sebe. Zagovornici „prirodnog“ na ovo otuđenje gledaju kao na nešto nedvosmisleno loše.

Oni pokušavaju da čoveka vrate prirodi kroz razne new age filozofije, kroz organsku hranu, kroz rekreativne odlaske u prirodu, kroz šumske vrtiće, kroz odbijanje farbi, filera i filtera, tj. kozmetičkih, medicinskih i tehnoloških mogućnosti za ulepšavanje i produženje mladalačkog izgleda.

S druge strane, imamo ljude koji sve ove mogućnosti koriste rado i obilato, možda i preterano. Život na društvenim mrežama je doneo novu realnost u kojoj pojam „prirodnog“ više nema staru težinu.

Aplikacije nas šminkaju, menjaju nam boju kože, stavljaju nam rogove ili mačije uši i ta igra iluzija ne služi da bilo koga zavara i predstavi se kao priroda.

Kad prođemo kroz filtere naših telefona, postajemo sirene, vanzemaljci, kiborzi, postajemo šta god poželimo. Sloboda koju nam daje virtuelni prostor, mnogo je primamljivija od determinizma prirodnog.

Ne mislim da čovek bilo šta postiže terajući kontru tehnološkom napretku, ignirišući naučni progres, premotavajući istoriju unazad. Čoveku bi bilo bolje da poradi na svom integritetu i na svojoj zrelosti, te da ne dozvoli da padne pod fatalnost bilo koje novotarije, tj. da zaštiti sebe od loših strana svog vremena i iskoristi one dobre.

Međutim, znam da je ljudima lakše da ogreznu u bilo koju krajnost sa svim njenim manama, nego da nivelišu i ubiraju plodove sa obe strane. Zato i imamo danas te dve upadljivo istaknute skupine: borce za prirodno i borce za neprirodno. Ni jedni ni drugi ne izgledaju lepo.

Jedni su zapušteni, čupavi, dlakavi, sedi. Drugi su napumpani, izobličeni, upeglani. Možda u današnje vreme lepota i nije ideal. Možda je ideal verovati u neku ideologiju dok nas ona ne izobliči. Izgubio se helenski ideal lepote koji se bazirao na skladu i meri.

Mi živimo u vreme preterivanja. Lepi su oni koji uspeju da u onome što im je dala priroda i onome što im je dala nauka, nađu meru.

Ipak, ne mislim da lepota uopšte mora da bude imperativ. Svako bira za sebe ono u čemu se oseća najbolje, bilo to lepo ili ružno. Tako i treba da bude.

Ono što nikako ne sme da se desi, ne spada u domen estetike, već u domen morala, a to je vređanje bilo koga na osnovu fizičkog izgleda. Bilo da je taj neko prirodan, čupav i sed ili plastičan, botoksiran, sa veštačkim trepavicama.

Nedopustivo je, podlo, zlostavljački i na kraju nepristojno, komentarisati nečiji fizički izgled. Još gore ako se to radi javno i ako se takvi komentari stavljaju u naslove novinskih članaka. Naravno da svako ima pravo da prokomentariše javno okačenu fotku javne ličnosti. Ali složićete se da nije sve pravo, ima nešto i u moralu, i u kulturi.

Reakcija javnosti na primitivno novinarsko komentarisnje fotografije Kristine Kovač, pretvorila se u jednu veliku zamenu teza. Umesto da se borimo protiv prostakluka i govora mržnje, mi smo počeli da se borimo protiv neprirodnog izgleda. A neprirodan izgled nam nije ništa kriv. On je stvar slobodnog izbora određenog broja ljudi, kao što je prirodan izgled izbor Kristine Kovač.

Ja Kristinu podržavam u njenom prirodnom izboru, kao što neku plastificiranu ženu podržavam u njenom izboru. Njihovi izbori u vezi njihovih vlastitih lica i tela nisu moja stvar, niti stvar bilo koga drugog.

Zamena teza je nastala iz razloga što je novinar, ili nazovi novinar, pristupio izgledu jedne prirodne žene iz perspektive sistema vrednosti neprirodnog sveta. I pokušao da prirodnu ženu osudi jer se ne ponaša u skladu sa pravilima neprirodnog.

Problem je dakle, u tome, što je novinar govorio u ime jednog popularnog svetonazora i ispao glup, neprofesionalan, neobjektivan.

Da je govorio uzdignut iznad prirodnog i neprirodnog, posmatrajući ta dva izbora kao podjednako legitimna, on bi Kristinu opisao kao prirodnu ženu bez ikakvih omalovažavajućih primesa. I niko se ne bi ljutio.

Ako želite da budete nekakvi, i da vam u to niko ne dira, onda morate i drugima da dozvolite da budu nekakvi i da im u to ne dirate. To je liberalizam i to je tolerancija.

Ukoliko samo svoj izbor vidite kao ispravan i omalovažavate tuđe izbore, kosa vam se odmah lagano zaliže u razdeljak i ispod nosa vam niknu crni uski brčići.

Najveći problem modernog čoveka, isto kao i onog praistorijskog, jeste mržnja, glupost, netrpeljivost prema drugačijem i nesaosećanje. A za izgled ćemo se već nekako snaći.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije