“Moraš nastaviti lomiti svoje srce sve dok se ne otvori.”
Postoji jedna metafora terapijska zvana.
instagram/ pricajmootome
Naime, neki ljudi pre nego što (na)puste odnos i osobu sa kojom više nisu, ne samo srećni, već i dobro, uđu u drugi odnos – kako bi izbegli bol i samoću.
Na taj način ne dozvoljavaju sebi prirodan proces žalovanja, integracije iskustva, razumevanja zašto odnos nije uspeo sa distance vremenske, prostorne i emotivne, i oporavak svoje duše.
Drugi, opet pobegnu u posao, ili neki cilj – doktorske, treniranje, takmičenje, knjige, preterani rad na sebi.
Da, čak i psihoterapija može biti mesto bežanja od iskustva – ponovnog rizika, bola, prepuštanja, dopuštanja.
Klijenti znaju ubeđivati sebe a i terapeute da nisu spremni, da imaju još puno toga da rade na sebi – i sve to sa ciljem – da izbegnu mogućnost povređivanja, neizvesnosti i promene.
Određeni broj klijenata ulazi u kratkotrajne veze, ili veze koje nesvesno sabotiraju izbegavanjem bliskosti, prevarama, lošim ponašanjima.
Ponekad da bi izbegli odnos – klijenti svesno i nesvesno se ponašaju kao #heartbreaker , ne shvatajući da u toj igri – njihovo srce zapravo najviše trpi i slama se.
Samo dopuštanje i prepuštanje isceljuje.
I da, koliko god bilo bolno, ipak je voleti i voljen biti jedno od važnih iskustava u životu. A tek se zaljubljivati – pa prirodna droga
Koliko srce otvorimo, toliko ljubavi u njega uđe.
Kako Rumi kaže: “Moraš nastaviti lomiti svoje srce sve dok se ne otvori.”
Preuzeto sa: instagram.com
