Ljudi s olovkamanajnovijeNaslovna vijest

Jaffa trenutak – Marija Kljajić: Svakodnevni trenuci sreće

Sreća – ništa varljivije, lepše i nežnije od svih osećanja.

Piše: Redakcija

Marija Kljajić

Foto: Unsplash

I stidljivije.

I prisnije.

Katkad zna dobro da se sakrije. I da nad njome zavlada čitav dijapazon nekih malo manje lepših osećanja.

Ponekad izgleda da ih namerno propušta ne bi li se na kraju, posle nekog vremena pojavila, zasenila i izdominirala čitavim bićem. Ne bi li zatreptala i zavibrirala.

Ponekad se ukrsti sa zadovoljstvom kao udovi strasnih ljubavnika. 

Nekada je suviše mala pa je zatrpaju ona druga osećanja. A nekada je tolika da je se stidimo.

Nikada se više nije govorilo o sreći kao danas. Čak bih mogla reći da se malo otrcala i izgubila svoj sjaj. Ta potencirana koja se svakog dana forsira. Koju skrolujemo na svojim pametnim telefonima i koju pokušavamo da isfoliramo svojim editovanim slikama. Ona o kojoj govore životni učitelji… 

Nikada se više nije govorilo o sreći, a nikada nisam više viđala nesrećnija lica, zauzete i umornije grimase.

Sreća se svakodnevno baš zna umoriti od njenih privida.

Puno je danas toga što se među ljudima deli. Sreća se međutim ne da podeliti. Ona se može samo množiti i za to treba dosta hrabrosti. I veliko širom otvoreno srce.

Svi uvek želimo da drugim ljudima u našem prisustvu bude lepo, da bude veselo i vedro, da sve pršti od smeha, sreće i zabave, mada tad neretko opet od sreće pravimo privid. Jer ne pokriva se smehom kad boli. Neće te zbog njihovog prisustva manje boleti. I što je najvažnije kad prestaneš da zabavljaš, oni će otići. I mislićeš da te je napustila sreća. A sreća gleda na sat i čeka te u tvom središtu tamo gde ćete se naći kad budeš sam. Nisi ni svesan da ćeš se tada sa najkvalitetnijim ljudima sresti. I da je super kad ne moraš da budeš zabavljač. Kad spustiš svoj usiljeni smeh, jer sigurna sam i da si tada nekome najveća sreća ovoga sveta. Samo si to zaboravio i nekuda usput potisnuo. 

Sreća se danas, više nego ikad pre otrcala, umorila i iscprila od tolikog priviđanja. 

A ona je tu, svakodnevno, rame i rame uz nas, dok mi mislimo da nam uvek beži za korak onih očekivanja koje pred nju stavljamo, onih uslovljavanja pomoću kojih se od nje udaljavamo. 

Kao dobra vila, prava i istinska sreća nad nama uvek bdi uvek je tu. 

U jutru, u dahu, u početku, u kraju. 

U nesreći, u nečijoj dobroj volji. 

U našoj torbi i novčaniku. U našim plaćenim računima i krovom nad glavom. U poslu koji vas hrani. 

U našem genetskom kodu. U anamnezi. 

U njegovim očima, i njenim. U sećanju na njega i nju. 

U stidljivosti, kada ga vidim i poželim negde da se sakrijem. 

U ritmu srca kada igram. 

U punoj trpezi za stolom. 

U kafi što vas čeka da započnete radni dan.

U oproštaju i znanju da ne moramo dalje ako ne želimo i ne možemo nastaviti. 

U slobodi. 

U mogućnosti da neke ljude, stvari, događaje sad možemo pustiti. 

Ona tu čak i u mraku, u snu i opet sutra tu u novom buđenju. 

Sreća se rodila u onom momentu kad i mi, i od tada nas čuva i prati. Pitanje je nekad samo hoćemo li da verujemo u nju izabrati. Ona je katkad kao i ja tako složena i komplikovana, ne znaš je li to vera ili osećanje ili misao što se rodila. A katkad je tako lagana i jednostavna da se pitaš kako ranije nisi shvatio i kako nisi zaboga primetio. 

Greota bi bila živeti na ovom svetu nesrećan. Znam, teško je kad si umoran, ostavljen i sam. Kad nemaš, kad te neće i kad si bolestan. Na moju sreću ili žalost, sve to sa 23 već znam. Kad tvoj trud ne daje rezultate, i kad ti se srce skameni od kolektivne nepravde. 

Ali s druge strane samo mi sreća ima smisla. I vera da sam za nju došla ovde živeti se u meni stisla, žudi i čeka gladna radovanja. 

I vera u to da, nazovimo ga Bog, ne bi dao na mene ništa što neću izdržati i iz čega neću neku sreću ubrati. 

Svakodnevnu, ili onu malo veću. 

O srećo 

Konkurs organizuju Lola magazin i Jaffa napolitanke.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije