Ljudi s olovkamanajnovije

Jaffa napolitanke – Jasmina Kovarbašić: Zagrli je i ne puštaj

U periodu puberteta koji je uveliko bujao, negde sam pročitala da “tek onda kada shvatiš da sreća nije sve ono što bi želela da bude, možeš biti savršeno srećna”.

Piše: Redakcija

Jasmina Kovarbašić

Foto: Unsplash

Zapisala sam to na prvoj stranici svog dnevnika i ponavljala sebi dok nije postala moja mantra.

Svaki sledeći dnevnik započela bih istim citatom. 

Ponavljala sebi svakodnevno, ali se samo značenje i shvatanje moje mantre negde izgubilo.

Umela sam da prepoznam sreću, bar sam mislila da umem, ali se u mom životu pojavljivala poput dočeka Nove godine, poput godišnjice mature ili neke odlične žurke za odabranu ekipu.

Znači retko. 

Zato sam je čuvala, divila joj se sa strane a najradije bih joj se bacila u zagrljaj.

Godine su prolazile, život me je maksimalno gazio, a ja sam se povrh svega osećala srećnom.

Srećna jer dišem.

Hodam.

Postojim.

Nalazila sam sreću u svim momentima koji su za većinu bili podrazumevani.

To se desi kada vas život zbaci sa nule, i kada budete daleko ispod te iste nule, pa je put do nje zaista trnovit i težak.

Izgubite sve.

Prijatelje, krov nad glavom…

Izgubite sebe.

Ali sreću i dalje tražite.

Sreću živite.

Srećni ste jer živite.

A onda je jednog dana sreća dobila sasvim drugačiji oblik.

Ušetala je na moja vrata, pogledala me je krupnim braon očima, uhvatila za ruku i rekla svoje ime.

Milan.

Možda vam je ime glupo za sreću, ali je ono najmanje bitno.

Bitna su dela.

Bitni su osmesi, dodiri, zagrljaji…

Bitno je razumevanje, poverenje.

Bitni su razgovori.

Bitna je ona prijatna tišina.

Šetnje.

Leškarenje.

Bitne su čak i rasprave.

Suze.

Smeh.

Rame za plakanje.

Rame za spavanje.

Bitno je to da ste konačno naučili da volite sebe.

Volite njega.

Volite život.

 

I ona čuvena “mojoj sreći nema kraja” dobija smisao jer moja sreća samo raste.

Kada bi sreća mogla da govori, pričala bi dečijim jezikom.

Gledala dečijim očima.

Smejala se poput deteta, neartikulisano i vriskavo.

Zagrlila bi vas jako i rekla magičnu reč od koje vam srce zatreperi-Mama.

 

Mislim da sam napokon shvatila.

Dok sam tragala za srećom ona me je pronašla.

Naravno, kada sam se najmanje nadala.

Živela sam je a da nisam ni bila svesna toga koliko sam srećna.

Srećna jer sam tu gde jesam.

Srećna jer sam s njim.

Srećna jer smo dobili njih.

Srećna jer sam to oduvek bila, samo sam tragala za nečim što sam ustvari gajila u sebi samoj.

 

Zastani.

Diši.

Pogledaj se u ogledalo i zapitaj, šta je ono za čim ti srce žudi?

Zašto se ne smeješ?

Šta ćeš uraditi u vezi toga?

Možda imam rešenje!

Udahni.

Nasmej se.

Srećna si jer si tu.

Srećna si jer možeš da pročitaš ovo.

Pogledaj sve oko sebe.

Pogledaj sebe.

Budi iskrena prema sebi, udalji se od svega što te sputava ka tome.

Zagrli tu sreću u sebi.

Ako se ne pojavi sa nekim smešnim imenom poput mog, daj joj ime, šta ti je teško?!

Zovi je Ljubav.

Zovi je Život.

Zovi je Zdravlje.

Zovi je Porodica.

Zovi je Ja.

Ma, zovi je kako god hoćeš samo je zagrli već jednom i ne puštaj!

Konkurs organizuju Lola magazin i Jaffa napolitanke.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije