Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Staša Koprivica: Igraonice zaista liče na male, šarene ludnice, ali pacijenti nisu deca

Jedan drugar je nedavno tvitovao kako dečje igraonice liče na male, šarene ludnice.

Piše: Staša Koprivica Redakcija

Klincima je svakako super, oni bezbedno i bezbrižno skakuću i žive svoj najbolji život.

Mi, odrasli, tokom tih par sati rođendana suočavamo se sa besmislom. Gledamo se preko stolova međusobno, smešimo se, veseo je povod, zaboga, nema razloga da iko bude natmuren.

A, opet, iznad svakog od nas lebdi po jedan mali, pakosni oblak.

Evo mlade trudne žene, buduće mame. Još uvek se nije navikla ni na svoj veliki stomak, niti na to da se gega kad hoda, panično se nada da su sve promene na njenom telu privremene. Svi joj kažu da sija, ali ona zna da deo tog sjaja duguje svom nekontrolisanom hormonalnom znojenju.

Posmatra dva mala dečaka kako se međusobno mlate nedaleko od stola za kojim sedi i obećava sebi da njeno dete nikad, nikad, nikad neće biti tako agresivno. Srećom, nosi devojčicu, devojčice nisu takve, misli ona.

A onda, perifernim vidom spazi i sitnu devojčicu koja drugaricu gađa dairama u glavu, iz sve snage.

Evo sredovečne trudne žene, iskusne mame. Topao osmeh i pogled polumrtav od umora. Dva dečaka koja se međusobno mlate su njeni sinovi. Četiri i pet i po godina.

Namerno je napravila malu razliku, da se deca druže i budu oslonac jedan drugom. Nije mogla da zna da će baš ovoliko da se mrze. Da bar u igraonici hoće da odu svaki na svoju stranu i mirno se igraju sa drugima. Neće.

Vuku se svuda zajedno poput blizanaca. Možda se stvari poprave sa sledećom bebom. A možda postanu još gore.

Evo simpatičnog, gojaznog tate. Svi ga vole jer je drag čovek. Niko nikada nije razgovarao sa njim, desi se po koja kulturna razmena opaski na račun vremenskih prilika, ali vidi se odmah da je dobrica. Zato što je debeo.

A debeo je, zna on vrlo dobro, zbog toga što hrana čini da računi i krediti prestanu da postoje. Sa svakim rođendanskim sendvičićem koji ušmrkne suprugin pogled postaje blaži, klinkini tanturmi podnošljiviji, posao koji ga čeka lakši.

Povremeno se dražesno nasmeje na jeftine fore koje lete oko njegove glave jer zna da debele tolerišu samo ako su ljubazni. Pita se kad će torta, posle torte mogu odmah kući.

Evo niskog, preglasnog tate. One jeftine fore od malopre izbacuje upravo on. Ne samo da urla neprekidno, on stoji dok to radi. Osim dece (i jedne zabrinute mame koja juri svoje dete po bazenčiću sa lopticama) on je jedini koji stoji u igraonici. Nije pijan, ne dere se, takav mu je glas.

Stav je izvođački, dobro, to je navežbao. Moraš da budeš prodoran kako bi se izborio za svoje mesto pod suncem, svet je surov, a posebno je nepravedan prema niskim muškarcima.

Srećom, on i bivša supruga imaju devojčicu, nije strašno ako ona bude niska na njega, devojčicama je toliko lakše nego dečacima, realno. Šta bi dao da je žensko, i to lepo žensko, pa da ne mora ovoliko da se trudi da bude zabavan.

Evo najlepše mame u igraonici. Rekorderka. Rodila troje, a lice i telo kao u devojke. Možda zato što i jeste devojka. Napunila dvadeset sedam pre nedelju dana. Zna odlično kako je gledaju, može da oseti svaku pojedinačnu emociju svojih posmatrača – od divljenja do mržnje i natrag.

Nije to njoj palo sa neba, radila je krvavo da dokaže kako može sve. I deca, i izgled. I porodica, i posao. I zdravlje.

Zdravlje je važno. I obaveze, a i one druge obaveze. I rasporedi. Rasporedi su suština.

Da je bar ovaj rođendan otkazan kao što su najavljivali u sredu, pa da može jedan dan da odmori lice od šminke i nategnutih osmeha. Ona zarozana majka tamo, što roni među lopticama za svojim detetom, ne zna, mučena, koliko je srećna.

Evo i mame koja levitira iznad svog jedinčeta u bazenu sa lopticama. Ako ga ne izvuče odatle, ono će se ugušiti i umreti. Zna da svi prisutni misle da je luda, zna da njen uskoro bivši suprug misli da je luda, velike su šanse i da jeste luda, ali niko od njih nema pojma koliko je njeno dete osetljivo.

I kroz šta je sve prošla da ga dovede do toga da uopšte može da dođe na ovakav rođendan. Zato odvažno puzi po igraonici dok joj se najlonke na nogama paraju, ali to sad više nije važno. Uostalom, bolje da nju gledaju sažaljivo, nego njeno dete.

Evo dvojice tata, najboljih drugara iz detinjstva, kumova. Svi im zavide na takvoj povezanosti. Tapšu se po ramenima, grle i ljube, zajapureni od alkohola. Kad god su zajedno, uvek se napiju, ali da ne piju toliko, ko zna da li bi i dalje bili prijatelji.

Evo i povučenog tate koji zuri u telefon. Lice mu je veoma koncentrisano i ozbiljno, kao da proverava poslovni mejl. U stvari, on traži fejsbuk profil najlepše mame.

Nije siguran, ali načuo je da se nedavno razvela. Valja proveriti. Nema ničeg lošeg u tome, bar dok se ova njegova ne porodi. Posle će da iskulira sve to. Posle će postati nov čovek.

Evo, napokon, srećnih roditelja malog slavljenika. Treći rođendan, hej, nije mala stvar! Pročitali su u nekoj knjizi o vaspitanju dece da su prve tri godine ključne. Tad se formira ličnost.

Oni su dali sve od sebe da te prve tri godine budu besprekorne. Nisu bile. Ni blizu. Bile su naporne, zastrašujuće i nepredvidive. Sasvim sigurno su sve uradili pogrešno.

A opet, mališa je živ, zdrav i zadovoljan što iznose tortu na kojoj je njegova omiljena Madam Gazela. Valjda će sve da bude okej. Bože, ako postojiš, daj da sve bude okej.

Igraonice zaista liče na male, šarene ludnice, ali pacijenti nisu deca, već mi.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije