LjudinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Kaća (19): “Ni ne znaš šta sve možeš izdržati”

Kaću sam videla na Instagramu i naravno da mi je njena lepota privukla pažnju.

Redakcija

zadovoljna.nova.rs

Pored lepote, i ta lepa glava bez kose. I od tada joj se divim – 19-godišnja devojka koja ne samo da se izborila sa akutnom leukemijom, nego je i svoju borbu hrabro prikazala javno.

Katarina Trivić je iz Banja Luke i pre samo mesec dana je završila srednju školu. Ceo život igra tenis i oduvek je želela da se bavi modom, ali to će, kako kaže, morati malo da sačeka. Oporavlja se od transplatacije i teži tome da se vrati životu, kakav je bio pre bolesti.

U decembru prošle godine osećala se loše i malaksalo, te je odlučila da ode da izvadi krv. Kako nalazi nisu bili dobri, otac joj je saopštio da ima tešku bolest koja se dugo leči, ali da se ne plaši.

„Nisam imala pojma o čemu se radi. Svi oko mene su plakali, pa sam i ja, iako nisam znala šta se dešava”, kaže Kaća za Zadovoljna.rs.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели kaća ne katarina (@xunicornk)

Trebalo je da ostane u bolnici u Beogradu svega par dana da bi obavili dalje analize i preglede, i nadala se da će se vratiti na vreme da proslavi doček Nove godine.

„Prolazile smo kroz hodnike i krenule prema odjelu „akutne leukemije”. Nadala sam se da ne vidim dobro, da umišljam, da to nije to. Krenula sam da plačem, neka doktorica me zagrlila i govorila kako će sve biti dobro i kako je tu Nevena koja će da me oraspoloži. Njoj se dešava isto što i meni.”

Nije mogla da veruje da se njoj to dešava, kao što vrlo često bude slučaj sa takvim pacijentima. Sedneš i pitaš se zašto ja, kako se ovo meni baš desilo, kad sam ceo život zdrava. Dozvolila je sebi da tuguje i da se isplače.

„Onda sam shvatila da od toga nema ništa i da sigurno neću ništa dobiti time. I da je to dio mene i moram da se borim sa tim. Mislim da sam se izliječila jer od tog trenutka do kraja nisam to shvatala kao nešto strašno, već kao gripu koja će da prođe i ja ću opet biti dobro. Nisam htjela da znam ništa o bolesti, sem što sam morala.”

Period primanja hemoterapije i najjačem čoveku na svetu, teško padne. Taj bol se ne može ni opisati, niti iscrpljenost koja deluje kao da lelujate između zbilje i sna. Strah i negativne misli su neizbežne, i ne može čovek potpuno da se oslobodi toga. Zato su tu ljudi koji kada poklekneš, jednostavno svojim postojanjem teraju da guraš dalje.

„Mama. Dolazila je svaki dan dva puta dnevno, penjala se na lotre samo da me vidi. Njen osmijeh kada me nazove sa prozora, a ja mogu da pričam je nešto neopisivo što mi je davalo snagu. Prvo zbog nje nisam smjela da odustanem.”

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije