Knjiga je bila spremna za štampu. Iza nje je bilo bezbroj besanih noći, sutona koji su goreli u vatri i laganih probijanja sunčevih zraka kroz tamu. Po ko zna koji put bila je na pragu velikog uspeha.
Foto: Pixabay
Park ispod njenog prozora je bio sve vidljiviji. Svitanje.
Leto je već bilo na izmaku ali je bilo jako toplo. Gušila ju je sparina.
Više od sparine gušilo ju je uzbuđenje od večerašnje promocije. Pišući knjigu pisac bolje nego u bilo kom drugom trenutku oseća težinu života.
U stomaku je osećala blago komešanje a srce joj je celog jutra lupalo u drugačijem ritmu.
Razlog nije bilo konačno ubiranje plodova njenog napornog rada niti hranjenje sujete privremenom slavom.
Jedva je čekala promociju jer je volela da oseti taj trenutak.
Jedva je čekala završetak promocije jer ju je čekalo novo lutanje.
Lagano nestaje onaj ko ne spoznaje osećaj iščekivanja.
Sedela je na balkonu zagledana u park koji je sve više počinjao da se kupa u suncu.
Svitanja. Neizgovorene reči. Rastanci. Treperenje…
Toliko je toga što je buni… Toliko je toga što je kuša, što budi njene nemire… Ali opet malo naspram onoga što joj oplemenjuje dušu, što je pokreće, što je čini boljom, što joj budi želju da bude bolja… Da se otvori bez straha… I izdigne da bi se spasla.
Foto: Pixabay
Male svetiljke bleštale su oko pozornice… Zamišljeni kritičari i radoznala publika ispunjavali su salu.
U moru ljudi poznaje posebno drage joj osmehe i poglede pune ponosa i ljubavi. Osmehe i poglede koji su gajili ljubav prema tako divljem i neukrotivom pripovedaču, koji su poznavali njenu divlju dušu bolje nego što ju je ona sama ikada spoznala. Sreća nije potpuna ukoliko nemaš sa kime da je podeliš.
Postepeno nestaje onaj ko ne voli.
Zatvorila je oči, zatim ih otvorila i prepustila se.
Trenuci su ono zbog čega je vredelo na plećima nositi težinu života.
Ponekad se oseća kao nežna barka koja po sutonu mirno isplovljava daleko iz svoje sigurne luke i otiskuje se pravo ka pučini. Prizor je neopisv, nestvaran i neuhvatljiv.
I dok se tako udaljava i shvata koliko joj kopno izmiče i koliko je more zapravo nemirno, ne zna šta je tamo očekuje… Da li će je talasi nežno njihati noćima i zapljuskivati po vrelim sunčanim danima dok ne stigne do žive obale Afrike, obale nekog gradića daleko od civilizacije gde priroda caruje i vlada ljubav, ili pak do Kalifornije da se divi svemu što je na toj obali bude čekalo… Dok se otiskuje i kopno potpuno gubi iz vida… Dok je oko nje samo more i nebo, ne zna da li se tamo iza nekog naizgled dobroćudnog oblaka krije mračan… Da li će dašak vetra pogurati nju ili strahovitu oluju ka njoj, koja će je uništiti, upropastiti, koja će pokidati njena jedra i lomiti njene daske, kormilo i vesla dok od nje ne ostanu samo delovi rasparčani po moru.
Salom se razliva aplauz.
Ostatak večeri provodi u blaženoj izmaglici izazvanoj vinom, pričama i dogodovštinama voljenih joj likova, koje su poverili samo njoj, koje je proživela sa njima samo ona a koje su čitaoci željno iščekivali da čuju.
Postepeno nestaje onaj koji ne stvara.
Foto: Pixabay
Sutradan se već nalazi daleko od sale u kojoj je pripovedala, u kojoj se okupila publika koja ju je sa zanimanjem slušala.
Daleko od terase restorana u kom je pila vino sa prijateljima i raspredala o zamršenim nitima života njenih junaka.
Sutradan je ponovo sklopila oči, otvorila ih i osetila trenutak.
Osećala je zov nepoznatog. Gradovi koje je želela da upozna nikada nisu bili bliže. Nova lica zagonetno su joj se smešila. Skitnica u njoj nikada nije znala kada je dosta.
Sutradan se ponovo osećala kao nežna barka spremna da otplovi, bogatija za još jedan proživljen trenutak.
I dok plovi znajući da je napustila zaliv sa svim svojim prednostima i sigurnostima i ostavila mnogobrojne barke da ga krase, da po njemu voze turiste i prenose robu sa jednog njegovog kraja na drugi, dok se nad njom nadvija talas neizvesnosti, svega lošeg ili dobrog što je čeka, ona je spokojna.
Likovi koji su do tada bili samo njeni ostali su da dele svoje priče i emocije sa ljudima, da ih nagnaju na smeh i suze.
Foto: Pixabay
Dok se ona ponovo ne pojavi iz nepoznatog, iz nove avanture sa još tragičijim, naočitijim, zaljubljenijim junacima koji su ginuli lepše od najvećih ratnika, koji su na ledjima nosili još strahovitiji teret i bili srećni.
I sta god da se desi ona plovi spokojno, znajuci da je probila granice, zakoračila ka nepoznatom i otisnula se dalje nego bilo koja barka do sada.
Lagano nestaje onaj ko beži od nepoznatog.
Konkurs organizuju Lola magazin i Jaffa napolitanke.
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
