….Nekada sam najviše volela kada mi nedeljno jutro počne u podne a probudi me miris mamine domaće supe i pite sa jabukom i cimetom. Pa se celi dan razvlačim između slatkih i slanih nedeljnih đakonija, a mama k’o mama tu je da svaku željicu iz mašte u realnost preseli…
Foto: Alexander Dummer / Unsplash
,,Mama“
,,Mmaaaaaaaaa-maaaaaaa“
,,maaaaaa-ma, ma-ma, ma-ma“…
Pokušavam da otvorim oči ali uporedo neko (ili nešto!) pokušava da mi iščupa ovih nekoliko trepavica što mi je ostalo, a sa druge strane osetim neki maleni prst koji kopa po mom nosu sa njutnovom koncentracijom kao da se baš u mom nosu krije to toliko puta spominjano skriveno blago.
Kad napokon otvorih oči jedna malena glava jednopotezno prst iz mog oka rotira ka svojim široko otvorenim ustima i kao da je neko uključio na repeat govori ,,mama am- am, am-am mama, mama am-am…“
U tom momentu shvatam da sam ja ta mama, i da je bolje da se dižem iz kreveta jer se supa sama na šporet još nikome nije stavila.
Na drugom kraju kreveta druga malena glava već nešto žvaće izvrnuta naglavačke sa naslona kreveta. Najiskrenije se nadam da se nije dočepala prethodno spominjanog blaga, pa ću ovaj put preskočiti i da je pitam ,,Jano, šta to jedeš ?“…
I dok u naredoj sceni jednu stavljam na nošu, drugoj menjam pelenu, na ringli je već voda za kafu i čaj a već uveliko i cvrči ulje u tiganju za toliko obožavanu kajganu koju omažu iz tanjira, petom rukom sam u trku uspela da zgutam bombonu koja ko zna od kad stoji na radnoj površini kuhinje, i tako bar svoj doručak obavim bez puno potrošenog vremena…
Foto: Omar Lopez / Unsplash
I tako između dvadesetčetvoročasovnog ,,kme“ i ,,nemoj“, milionitog ,,zato’’ na trimilionito ,,zašto“.. , dok čujem gromoglasni smeh iz dečije sobe, vičem ,,Ruuuuučak“ i stavljam lonac…. Čik pogodite – domaće supe na stol (Eto i nju sam uspela da skuvam…) i tada shvatam koliko je meni samo lepo sada…. lepo mi je da se budim nenaspavana, lepo mi je sa neočešljanom pundjom na vr’ glave, lepo mi je sve sto se oko mene dešava… dobro, sve osim onog mog doručka (povešću računa i o tome, evo već sutra… 😁).
Toliko brzo rastu, toliko će brzo da prođe ovaj period koji mi se nekada čini taaaaako napornim, da prosto želim sada da zamrznem vreme i uživam u svakoj njihovoj svađi oko plave kocke, želim neprestano da ih gledam kako se zaigraju zajedno i brinu jedna o drugoj. Želim svim mama sa malom decom da kažem da se opustite jer upravo sada živite najlepši period svog života. Uživajte maksimalno, svaki dan, svaki sat. Uživajte kao što uživa i ova mama koju su rodila njena deca.
Savet plus: ako vam se čini kao da zaista nećete uspeti da pregurate ovaj dan, ako se svađaju, ako ništa neće… sedite na pod sa njima i krenite da izgovarate reči poput ,,kaka’’, ,,guza’’, ,,govance’’… i obećavam vam da ćete plakati od smeha. Ma smejaćete se zajedno kao ono kad ste sa drugaricama pre 10 godina u kafani pile peti džin. Posle im samo objasnite da te reči pričamo samo kod kuće (pa, za svaki slučaj, u večernju molitvu uvrstite i ,,molim Vas bože da me deca ne obrukaju pred drugim ljudima izgovarajući one reči od danas’’… Opet kažem – za svaki slučaj).
A sada pustite drugaricama poruku ,,kad ste slobodne za čašicu džina? ‘’
Konkurs organizuju Lola magazin i Jaffa napolitanke.
Prenosimo. Ustupamo prostor. Stavovi iskazani u prenesenim tekstovima su lični stavovi ili stavovi redakcija u kojima je autor zaposlen i nisu nužno stavovi Lola magazina.
