Lole iz komšilukanajnovijeO životu

Samo što nisam napunila 30, moja majka je u tim godinama imala dvoje dece i 8 godina staža

– Posle svega što smo prošli, čini mi se, možda se ipak on promeni, ha? Zbog mene?
– Ne znam šta da ti kažem, Mina. – rekla je moja sestra, slegla ramenima i nastavila da secka šargarepu.

Srbijanka Stanković

Takva je bila moja Danka. Dok se ja lomim oko stvarno bitnih stvari kao: hoće li se Milutin ponovo useliti kod mene i prestati da izlazi sa društvom – ona misli da je bitniji ručak.

– Nešto moramo da jedemo, zar ne?

Danka je živela dobar i običan život. Išla je na posao, kuvala ručak, u prolazu ljubila svog muža koji neumorno skroluje na telefonu, petkom je detaljno ribala kupatilo i kuhinju. Svoje umorne osmehe ulagala je beskrajno u ćerku. Nađu, moju najdivniju sestričinu.

– Šta ti misliš, Nađa? – upitala sam je bez obzira na to što se Danka namrštila – Hoće li čika Milutin da pozove tetku?

Nađa je dugim potezima bojila flamingose u bojanci koju sam joj tog jutra donela.

– Tetka, svaki flamingos je roze.

– Molim? Je l’ si čula šta te je teta pitala, Nađa?

– Dete ti je lepo odgovorilo: svaki flamingos je roze. – rekla je moja Danka.

U dugoj vožnji do kuće razmišljala sam o tome kako sam spala na niske grane. Nisam imala stalan posao, pisala sam tu i tamo za neki honorar i čistila kancelariju mog zeta. S Milutinom sam se “vukla”, prava reč je – vukla – godinama. Uselio bi se, pa bi se iselio. Oscilirao je između predivnog momka koji te obasipa pažnjom, vodi u bisokop i na romantične vidikovce i onog drugog, kog sam želela da promenim.

Taj drugi Milutin je ćutao kad ga pitaš kako je, mumlao kako mu se danas baš nešto i ne ide na posao, a onda bi izašao “časkom do prodavnice” i vratio se preko noći, blago pripit i u “pusti me, molim te” fazonu. Nikad mi ne bi rekao gde je išao, s kim je bio, a mene je bilo sramota da bilo kome – pogotovo Danki – kažem da ja sve to dopuštam.

Svaki flamingos je roze, reklo mi je petogodišnje dete.

Tek tad mi je doprlo do malog mozga – možda postoji neki deo mene koji on hoće da promeni, možda zauvek ostanem za njega ona dosadna devojka koja samo hoće da se uda, skrasi i uhvati ga u zamku. Možda sve to nije vredno življenja. Jer svaki flamingos je roze i stvari treba nazvati pravim imenom.

flamingos

Foto: Pexels.com

Živim nazovi život. Kao nekad Kler Dejns u seriji “Moj takozvani život”. Samo što je ona bila nesnađena tinejdžerka, a ja za mesec dana punim 30 godina. Svi oko mene su imali taj “vreme je da se uozbiljiš” pogled. Vreme je da se udaš. Vreme je da nađeš pravi posao. Vreme je, vreme je, vreme je.

Svaki flamingos je roze, bez obzira na to koliko je sati, koje je godišnje doba i da li je vreme ili nije za udaju. Svaki flamingos je roze, a moj prelazi pešački prelaz dok čekam zeleno svetlo na semaforu u autu na putu do kuće i kaže mi: ti ni ne voliš Milutina, samo ti je glupo da raskineš jer imaš 30 godina i svi misle da ćeš se udati za njega.

Nemaš posao, jer ti je lakše da se kriješ iza svoje zauzetosti i budeš frilenser u nestabilnoj državi nego da obučeš ono teget odelo i budeš nečija sekretarica ili stažistkinja ili šta god što je “stvarno”.

Svaki flamingos je roze, a moj se trese od straha da je već sve važno propustio – jer evo, samo što nisam napunila 30, moja majka je u tim godinama imala dvoje dece i 8 godina staža.

– Ali ti ništa od toga ne želiš, to nisu tvoji snovi. To nisi ti. Na kraju, filozofiraš o životu uz pomoć metafore rozeg flamingosa, Mina! – mogla sam da čujem Dankin glas jasno.

Je l’ u ovom Beogradu mučnom, promuklom i mračnom postoji bar još jedna Mina koja ne zna šta još hoće od života? Evo, ova zgrada ima 13 spratova, na svakom spratu bar 4 stana sa bar po jednim stanarom – to su 52 duše. Da li su svi srećni?

Da l’ svi znaju da je svaki flamingos roze?

Ili im treba jedna petogodišnja Nađa da im život nacrta?

*zvuk sirene iza*

Trube mi da je zeleno.

Pa da krenem.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije