Moje srce je veoma osjetljivo

Kažu da kad jednom udariš glavom od zid

Opametiš se

Ali zašto je moja glava onda puna ožiljaka od tog zida

A ja još nisam naučila?

Zašto u srcu nikad nemam dovoljno snage

Da ostavim i odem?

Da zaboravim i izbrišem iz svih memorija koje su ikada postojale?

Zašto se previše trznem,

Na svaki šum koji čujem

Na svaku sitnicu koju osjetim

Kažu da sam hiper-senzitivna

A jedino što ja znam

Je da je moje srce veoma osjetljivo

A tih stručnih pojmova ću se ostaviti.

Dok ti po džepovima

Prsti plešu najteže plesove

Od anksioznosti koja nikad ne odlazi

I dok u gužvi ljudi glavu spuštaš ka dole

Kome poželiš da odletiš u zagrljaj?

Koga želiš da vidiš tamo na kraju ulice

Kako ti rukama pokazuje

Dođi

Kao da praviš svoje prve korake.

A ti ustvari biješ svoje najveće bitke.

Kome se raduješ kad si sama,

Tužna i usamljena?

Koga zamišljaš u svačijem liku?

Koga želiš da imaš a nikad ne dolazi?

Kome se daješ cijela, a za uzvrat dobijaš ništa?

Kome dozvoljavaš da te kida na komade i sklopi samo trećinu tebe jer su svi oni drugi dijelovi davno otplovili?

Kome trčiš u taj zagrljaj koji te na kraju ubije?

Kome dozvoljavaš da te ubije, a da još uvijek živiš?

Zbog koga nosiš teret teži tri puta više od same tebe?

Kome se daješ i ko te ni ovaj put nije zaslužio?

Zbog koga ćeš se kajati sutra?

Šta će da ti donesu promrzla jutra?

Kome da plačeš na ramenu,

Kad više nemaš ni sebe?

Kome da drhtiš u krilu kad najhladnija zima pokuca na vrata?

Kako da vratiš život u dušu koja je opustošena?