Znate li da u Indiji žene vade materice da ne bi imale menstruaciju?

Menstrualna stigma je super primer ovoga:

Na jugoistoku Azije i u Africi, jedan od razloga jako niskog stepena obrazovanja devojčica je i to što one ne mogu da si priušte uloške, te odustaju od školovanja kako bi mogle da kući krvare. Većina njih, ni kod kuće ni u školi, nema pristup sanitarnom čvoru i čistoj vodi.

Pristup čistoj tekućoj vodi, sanitarnom čvoru, menstrualnom proizvodima i mestu gde ih mogu zameniti nemaju ni tekstilne radnice u Bangladešu, gde je u jednom fabričkom pogonu preko njih 70% završilo sa teškim infekcijama jer su otpatke sa poda fabrike koristile kao uloške.

Žene na poljima šećerne trske u Indiji, u provinciji Maharashtra, masovno vade materice kako bi mogle da ispune radnu kvotu – oko polovine žena u ovim selima, starosti od 20 do 40 godina, pristaju na ovu intervenciju, a neke je i ne prežive jer su higijenski uslovi jako loši.

Takođe, gotovo da ne prođe mesec tokom zime a da se bar jedna žena, ponekad sa detetom, ponekad bez, ne smrzne na smrt ili ne uguši dimom u pokušaju da se zagreje u menstrualnim šatorima u Avganistanu i na Nepalu.

Tamo je proterana kako ne bi “zagadila” zajednicu.

Na Zapadu žene u zatvorima dobijaju i do 5 uložaka za mesečno, što nije dovoljno. Žene koje žive na ulici ne dobijaju ni jedan. U nemalom broju “razvijenih” zemalja se ulošci porezuju kao komercijalno ili luksuzno dobro, iako su neophodni. Ulošci su besplatni samo u Škotskoj.

Foto: Unsplash

Takođe, većina bolnih menstruacija je posledica nekog zdravstvenog problema, koji može biti tretiran. Ipak, za postavljanje dijagnoze endometrioze je u proseku potrebno 8-12 godina. Policistični jajnici se često ni ne tretiraju, ukoliko žena ne namerava da uskoro rađa.

Menstrualni bol je jednak bolu prilikom srčanog udara, a neretko ga prate i mučnina, povraćanje, dijareja, vrtoglavice, nesvestice, glavobolje, bolovi u leđima. Ipak kafetin menstrual košta više od običnog kafetina, iako im je sastav identičan.

Kontraceptivne pilule koje se često, ne uvek i efikasno, koriste za tretman policističkih jajnika se ne mogu dobiti besplatno na recept a u Hrvatskoj mogu odbiti da ih prodaju iako su vam možda neophodne. Ruptura ciste može da izazove torziju jajnika ili unutrašnje krvarenje.

U Srbiji možda nema crvenih šatora, ali ima nehigijenskih naselja u kojima ne postoji minimum standarda menstrualne higijene (tekuća voda, sanitarni čvor), ima na stotine hiljada devojčica i žena ispod linije siromaštva koje će pre odabrati da jedu taj dan nego da kupe uloške.

Takođe, radnice u Srbiji možda ne kupe restlove sa poda fabrike, ali nose crvene trake na rukama kada imaju menstruaciju kako bi se znalo zašto idu u toalet.

Neke od njih moraju da pokazuju donji veš kako bi “dokazale” da krvare i izbegle otkaz jer “nisu produktivne”.

Ali da, sve je ovo apsolutno isto kao svrab u genitalnom predelu nekog tamo nebitnog lika kome je eto menstrucija gadna pa treba da se ćuti na sve ove da se on ne uznemiri. Svrab se verovatno može rešiti vodom i sapunom, a za njegovu glupost i sebičluk lek je samo blok riport.