LjudiMjestanajnovijeNaslovna vijestPojave

Interseks osobe na Balkanu: „To nije poremećaj – mi smo različiti“

Kristian R. ima 46 godina i živi u Beogradu.

Erin V. ima 25 i živi u Zagrebu.

Obojica sa suprugama.

Redakcija

bbc.com/Nataša Anđelković

Foto: bbc.com

Ćutanje kao beg

U srednjoškolskom uzrastu Kristian je konačno shvatio da se njegova fizionomija i njegov osećaj ne poklapaju.

„Shvatio sam da nešto radi, nešto ne radi, ali se ne uklapa u sliku”, napominje.

Ono što je znao sa sigurnošću je da mora nešto da promeni.

„Znao sam da moram uraditi neku korekciju koja će mi pomoći da imam neki drugi organ”, ističe on.

Ni to nije imao kome kod kuće da kaže – mama mu se razbolela u tom periodu, a umrla u njegovoj 19. godini. S ocem i dalje nije o tome razgovarao.
Znalo je svega dvoje ili troje drugara.

„U tom periodu ja sam jako puno ćutao, bio vrlo asocijalan”, kaže Kristian.

Sa 19 godina rešio je da napravi drugu promenu na svom telu.

U to vreme u bivšoj Jugoslaviji besni rat i uvedene su međunarodne sankcije.

Kristian se u periodu adolescencije povukao u sebe i dosta ćutao

„Ona prva operacija je bila nevoljna, imamo neke ideje šta su seckali, a ovu drugu sam ja inicirao.

„Tada smo utvrdili da su unutra verovatno bili zakržljali jajnici i zakržljala prostata”.

Ćutao je gotovo pet godina – i pre i posle operacije.

„Krivo mi je što su ljudi pogrešno shvatili moje ćutanje. Ja tad nisam imao ni želudac, ni petlju, ni neki drugi organ da sebe opravdavam”.

Posle operacije promenio je čitav krug ljudi.

Eksperimentalni kunići

O interseksu kao i metodama lečenja često ni lekari ne znaju mnogo.

To potvrđuju obojica sagovornika BBC, iako se Erin lečio nedavno – dve decenije posle Kristiana.Kako kaže Kristian, tada se nisu radili svi medicinski protokoli kao danas, a on je bio jedan od prvih operisanih pacijenata.

„Radili su oni nama svašta, bili smo im kao eksperimentalni kunići”.

Uprkos ili zahvaljujući tome, on dobija penis – funkcionalan.

S druge strane, u nizu medicinskih analiza i metoda, Erinu su pored hormonske terapije izveli i „diletaciju” – proširivanje vagine.

„I to su rekli da se mora napraviti. A šta ako ja ne želim proširenu vaginu?

„Ponašaju se kao da zdravo telo podrazumeva i neke mere”.

Lekari su se, kaže, vrlo nehumano prema njemu odnosili.

„Dešavalo mi se da ležim u bolnici, oni dođu dignu plahtu i dozivaju kolege `hej, dođi da vidiš ovo, ja ovo nikad nisam video`.

„Zvuči suludo, a meni je to bilo normalno. Sad kad vratim film, pomislim Isuse bože, šta su meni radili”.

I niko mu nije objašnjavao čemu se toliko čude.

„Da neću imati decu saopštili su mi usputno – kao da kažu imaš prišt na nosu. Tad sam imao 16 godina, pa su valjda mislili da mi nije vreme”, dodaje Erin.

`Neću da budem zdrava žena`

Prvo pozitivno iskustvo sa lekarima Erin je imao prošle godine, kada mu je endokrinološkinja rekla da je sa njim sve u redu.

„Na toliko lep način mi je objasnila sve o interseksualnosti, sa mnogo saosećanja.

„Nije znala da ja znam. Ona mi je prvi put rekla da je sa mnom sve u redu”, prepričava Erin.Iz ordinacije je izašao u suzama.

„Da mi je to neko rekao 10 godina ranije verujem da bi moj život potpuno drugačije izgledao.
„Ne bih morao sam da se obrazujem i da doslovno ja informišem lekare o tome”, ističe Erin.

U bliskoj prošlosti nudili su mu da bude „zdrava žena”.

„Neću to, hoću da budem zdrava interseks osoba”, podvlači.

Posebno se užasava kada interseks nazovu poremećajem.

„Čim kažete poremećaj, to znači da tu nešto treba popraviti – a interseks osobe nisu poremećene, mi smo različiti”, podvlači Erin.

Stalna želja za uklapanjem

Želju koju ima od detinjstva – da promeni ime, Erin je ispunio tek pre godinu i po dana.

„Kad sam napunio 18 godina nisam odmah promenio, mislio sam možda ću se navići, iako sam i pre osnovne škole govorio da je ružno.

„Bilo me je strah, ne kako će ljudi reagovati, već nisam hteo da se još više izdvajam, jer znam da sam različit od svih koje poznajem. Hteo sam se uklopiti što više”.

Foto: GETTY IMAGES

Išao je kod psihologa, ali tek posle višemesečnih nesanica i noćnih mora.

„Žena me je naterala, ni ona više nije mogla da spava od mene”.

Ipak, ni terapeutu nije odmah rekao da je interseks, ali vremenom se otvorio.

Evropski zakoni na Balkanu

Erin i njegova supruga vezu su započeli pre nekoliko godina kao devojke, a pre dve godine sklopili su životno partnerstvo.

Hrvatska je 2014. godine, godinu dana pošto je postala članica Evropske unije, donela Zakon i životnim partnerstvima koji se odnosi na istopolne zajednice.

Međutim, uskoro im predstoji „razvod”, jer je on u procesu „promene oznake pola”.

To je u Hrvatskoj moguće uz saglasnost lekara i socijalnih radnika – i bez hirurških operacija.

Kada postane i zakonski muškog pola, njihovo istopolno partnerstvo prestaće da važi, pa će morati da se razvedu i sklope „običan” brak.

„To sve moramo platiti. A šta ću ako se ona predomisli u međuvremenu?”, kaže kroz smeh i u istom dahu dodaje:

„Smejem se, a plače mi se. Umesto da usklade zakone, oni su zakomplikovali sve”.

Telo=zapis

Kristian i dalje ima osećaj da njegovom telu nešto nedostaje.

„Moje telo ima neke mehanizme kao da je nešto postojalo – kroz neke grčeve ili nešto.

„Imam radnu teoriju da je naše telo jedinstveno i da nosi zapis – pamti svaku vrstu povrede ili ekstremne traume, koja je iskočila iz svakodnevice”.

Tada započinje priču o integritetu i autonomiji tela koju smatra nepravedno zapostavljenom u javnosti.

„Ona važi za sve delove tela, a posebno za genitalije. Ljudi se tu kulturološki podeljeni – striktno na muškarce i žene – kao mačem, a mi smo tu negde između”.

Kad kaže mi – misli interseks osobe, iako živi život „običnog muškarca”.

„Većina nas smo i muškarci i žene. Zašto nemamo slobodu da ostanemo različiti, sa kakvim god genitalijama?

„Ko to osporava i ko to diktira?”

Za interseks ljude kroz istoriju govorilo da su božanska bića, kao i čudovišna.

„Ali su time opet stavljana u posebnu kategoriju koja umesto da povezuje dva sveta, odvaja ih”, kaže Kristian.

Iako se ovim pitanjima bavi dugo ipak poznaje samo jednu osobu koja živi kao interseks – da nije operisan i to momak iz Amerike.

Na pitanje može li interseks osoba, kao takva, da živi na Balkanu, ima blago pesimističan odgovor.

„Ja bih voleo”, kaže Beograđanin.

Na ovo pitanje Erin odgovara sigurnije.

„Zdravorazumski pomisliš prvo ne, ali mislim da jeste moguće”.

Poenta je, dodaje, da svako ima granicu – koga doživljava muškarcem, koga ženom.

U sat vremena su ga u četiri optičarske radnje prodavačice drugačije videle.

„Jedna me je odmah odvela gde su ženski modeli, a druga posle 15 minuta mi je s vrata rekla `Izvolite, gospodine`, a nikome se nisam predstavljao”, navodi Erin.

On je doživeo i brojne jako neugodne situacije, bio je i žrtva nasilja, posebno posle retkih pojavljivanja u medijima.

„Tužno je reći, ali navikao sam na to.

„U Bjelovaru su me dečaci od 16 godina prozivali, `aj sad pokaži da si muško`. I počnu me gurati. Njih šestorica, a ja treba da se pobijem da dokažem da sam muško”, navodi Erin.

Spirala tišine

Kristian u aktivizam ulazi u tridesetima, a već više od dve decenije on je spona između lekara i zajednice interseks osoba.

Direktor je nevladine organizacije Spektrum i član brojnih međunarodnih organizacija koje se bave ovom tematikom.

„Problem je što ljudi i dalje nisu spremni da pričaju o tome. Ćuti se zato što su genitalije nešto posebno”, navodi Kristian.

Erin smatra da to ne bi trebalo da bude razlog za stid.

„Sramiš se toga, jer se o tome ne priča, a generalno nije nikakav problem.

„I deci je to lako objasniti – `postoje dečaci, devojčice i neki treći`, kao u drugim slučajevima gde ima varijacija”, navodi Erin.

Medicinski je, dodaje on, nametnuto da svako mora da se oseća kao muško ili kao žensko.

„Umesto da shvatiš – drugačiji si i to je to.

„U školi su i deca sa klempavim ušima ili zubima koji vire napolju – te razlike su vidljive, ali svi znamo da je svako poseban na svoj način”, kaže Erin.

Obojica apeluju da bi lekari trebalo da prekinu s praksom – operacija interseks osoba bez saglasnosti.

„Svako ima pravo da odlučuje šta će sa svojim telom”, podvlači Kristian.

„Devojka koja ima testise nije manje žena”, ističe.

„Niko neće dete od šest godina koje ima veliki nos odvesti na plastičnu operaciju da se koriguje ili devojčici od 13 godina povećati grudi.

„Ili da dete od pet godina kaže želim da menjam pol i imam pimpek, ko bi to ispunio? Ali ako si interseks, onda je to normalno i niko ne pravi problem”, ističe Erin.

Kako okolina reaguje?

Kada kažu da su interseks – ljudi na to reaguju različito.

„Neki su šokirani, jer ne znaju da to postoji.

„Mnogi zamisle bradatu ženu ili muškarca sa grudima, a interseks osobe izgledaju kao i sve druge”, opisuje Erin, koji želi upisati Fakultet za rehabilitaciju.

Njega su neretko pitali „šta imaš u gaćama”.

„Budu jako zbunjeni i moraju znati da li ja imam penis ili vaginu.

„A kad ja njih pitam šta imaju i kako to izgleda, koliko je dugačko i široko – tek tad shvate koliko je to glupo pitanje”, navodi.

Kad saznaju da ima ženu, tek tad krenu brojna pitanja.

„Bez pardona pitaju – A kako se seksate? Odlično, a kako se vi seksate? Ta su mi omiljena”, dodaje Erin.

Neznanje je tu, kaže Kristian, dodatni problem.

Tela su, dodaje, svedena na genitalije, a to je najčešće mali deo.

„Šta je komad mesa – penis ili vagina, od nekoliko centimetara?

„Zaboravlja se da ne pričamo sa genitalijama, već sa osobama”, zaključuje Kristian.

Neznanje najveći problem

Analiza doktorke Katarine Maksimović, specijaliste psihijatrije

S obzirom da se radi o fenomenu koji nije učestao osnovni problem jeste neznanje, tačnije nedovoljna informisanost koja je više nego pogodno tlo za razvoj predrasuda i stigmatizacije, osude okoline.

Na Balkanu, nažalost, nije jednostavno odgajati dete kao rodno neutralno, dete koje nije ni dečak ni devojčica, odgovarati na pitanja rodbine i komšiluka ,,Da li je to dečak ili devojčica?” sa ,,Ni jedno ni drugo/ Još uvek ne znamo” ili samo prećutati odgovor.

Kada se rodi dete se rodi sa ambivalentnim genitalijama – savet je da se da rodno neutralno ime.

Roditeljima je važno reći da na rođenju ne znamo šta se dešava u mozgu i ne može se predvideti da li će rodni identitet biti u skladu sa polom.

Ako stručnjaci smatraju da je medicinski tretman neophodan, roditelje treba obavestiti o zdravstvenim posledicama i rizicima obavljanja intervencija, a posebno, mogućnost odlaganja operacija koje nisu od vitalnog značaja do trenutka kada je to pravovremeno – jer je to najbolji ishod za pacijenta.

Postoji nekoliko teorija vezanih za vreme formiranja rodnog identiteta, no smatra se da se jezgro rodnog identiteta formira od treće godine života.

Kod dece sa interseks odlikama može se upravo u tom uzrastu desiti da je pojavi nesklad između ekspresije rodnog identiteta i pola pripisanog po rođenju, a u narednom periodu – posebno u pubertetu – ovaj nesklad postaje izraženiji.

Taj nesklad je veoma, veoma često uvod u psihološke traume.

Novi život s kratkom kosom.

Erin uskoro započinje tranziciju hormonskom terapijom.

„Ranije sam imao dugu kosu. I sada mi je želja imati dugu kosu, ali mi je važno da me ljudi doživljavaju kao muškarca, pa sam odlučio da ću nositi kratku”, kaže Erin.

U obzir dolazi i hirurška promena pola.

U svemu ga supruga potpuno podržava.

„Kad sam se jednom pitao da li sam ja normalan, žena mi je rekla – `ti si totalno nenormalan, zato se i volimo`.

Za pomoć i podršku interseks osobe iz regiona mogu se obratiti Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije Dr Vukan Čupić u Beogradu, kao i nevladinim organizacijama xyspectrum.org u Srbiji i transaid.hr u Hrvatskoj.

Preuzeto sa: bbc.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije