Lole iz komšilukanajnovijeO životu

Imam iznenađenje za tebe. Je l’ maca?

Jednog jutra kad je imala 9 godina mama i tata su je probudili i rekli da imaju neko iznenađenje za nju.
– Je l’ maca? – upitala je sanjivo.

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: Unsplash.com

Na sedmom spratu solitera, negde na pola puta do neba, u malom jednosobnom stanu nije bilo mesta za kućnog ljubimca. Maja je oduvek želela mačku, malenu, belu, sa crnim tufnama – na desnom uhu i ispod brade.

Mama je rekla – mačke nisu za stan – i kupila zlatnu ribicu.

Ribice ne možeš da maziš, ne možeš s njima da spavaš, možeš samo da zamisliš želju. Pa je Maja zamišljala: za sledeći rođendan, molim te, molim te, molim te, nek mi kupe macu! Vremenom je shvatila da zlatne ribice ispunjavaju želje samo u bajci. I da se to, nažalost, ne odnosi samo na mačke. Bajke su jedna velika prevara, odrastanje isto.

Jednog jutra kad je imala 9 godina mama i tata su je probudili i rekli da imaju neko iznenađenje za nju.

– Je l’ maca? – upitala je sanjivo.

Nije bila maca, već veliki roze bicikl sa mašnom i korpom i – grižom savesti koja se nije mogla sakriti ni iza najvećeg bicikla na svetu. Uveče su joj saopštili da se razvode, neće više živeti zajedno i da ona ostaje kod mame.

Njen mali život se okrenuo naopačke. Slično kao zlatna ribica koja je uginula nakon deset dana.

Nije više tražila novog ljubimca.

Kako odabrati pravo ime za mačku?

Najbolja drugarica Nina je danima pričala u školi kako će dobiti macu za rođendan i umesto da zavidi, Maja je odlučila da će to biti zajednička mačka.

– Kako ćemo da je zovemo? – upitala je ushićeno.

– Ne znam! Važno je odabrati odgovarajuće ime za mačku. – rekla je Nina znalački – Mislim, tako bar kaže moja tetka.

– Bubi, Ciki, Čipsi, Đorđe – kao Đorđe iz III-2, ahahah! – smejale su se na malom odmoru. – Joj znam, Tufnica! Ili čekaj, Flekica! Giros, pa da nas uvek podseća na more!

– A Jojo ili Kroki! Ili Oreo! Repić!

devojčica-bela-maca

Foto: Unsplash.com

Ninina tetka je bila veći car od Nininih i Majinih roditelja zajedno i zato su obe ozbiljno shvatile njenu izjavu da moraju pažljivo da izaberu ime za macu. Otkad su se mama i tata razveli i žonglirali između: “ne možeš kupiti njenu ljubav glupim igračkama” i “možeš i ti nekad da joj kupiš nešto, ona je samo dete”, Maja se jedva smejala. Ali tog dana stomak ju je boleo od smeha.

– Možda može da bude i Žile ili Viktor, kao tvoja simpatija! – kikotale su se.

Kasnije kad je odrasla i već bila na studijama, kad god bi videla mačku setila bi se tog dana i radosti devetogodišnjih devojčica koje biraju ime za ljubimca. Nina je dobila žensku mačku pa su nakon duge igre sa imenima odlučile da je nazovu Tufnica – zbog crnih pega po belim leđima. Obožavale su je i igrale se sa njom, ali uveče – Tufnica je spavala u Nininom stanu, ne u Majinom.

Šta bi ti volela?

Tata je neštedimice kupovao igračke sve dok se nije oženio. Posle je kupovao još više. Čovek se pretvorio u hodajuću krivicu koje se oslobađao samo ako kupi “neku glupost”, govorila je majka. Maju nikad nisu pitali, ni jedno ni drugo, šta bi ona volela. Samo su je zatrpavali svojim idejama šta njoj treba.

Zbog toga je, valjda, čeznula sve više za nečim opipljivim, stvarnim, nečim što je živo i poklonjeno od srca.

maca

Foto: Unsplash.com

Nije toga bila svesna sve dok se nije zaljubila i dok je Danilo, nekoliko nedelja pred napeti ispitni rok nije pitao: šta bi ti volela sad?

Mislio je – da joj kupi rafaelo kuglice ili da je odvede u bioskop da se opusti ili na klizalište na Tašu.

Maja je iznenadila i sebe i njega kad je rekla – Mačku!

Posle zbunjenog pogleda na oba – još pomalo dečja – lica iscrtao se osmeh.

– Mačku? Stvarno?! Pa da, umiljatoj maci treba drugarica – zadirkivao je Danilo.

– Ma ne shvataj me ozbiljno, ja sam tako šašava. – postidela se Maja.

On se nasmejao i odveo u mračnu bioskopsku salu punu poljubaca.

Mačku nisu pomenuli više

Kad je položila Statistiku verovatnoće, kao jedina na godini ocenom 10, čekao ju je ispred fakulteta.

– Šta ti je to? – pogledala je u kutiju u njegovim rukama.

– Ovo, ne znam, nema još ime.

Mače, belo sa crnim tufnama – na desnom uhu i ispod brade – izvirilo je ispod poklopca.

– Kako nema, vidiš da se zove Tufnica. – jedva je uspela da progovori od sreće.

– Drago mi je, Tufnice. Nadam se da ćemo se lepo slagati. Nemoj slučajno da te Maja zavoli više nego mene.

Ništa nije rekla – ni Tufnica, a ni Maja – ali svi su znali, tako se upisuju desetke u ljubavni indeks.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije