Nemoj da predaješ prazan papir
Ako se pokaže na kraju, da nije imalo smisla ovoliko trčati kroz život, a pokazaće se, slobodno reci da smo tako svi trčali.
Možda nam život svima da ukore životnog starešine.
Možda ti bude lakše ako smo svi u tome i ako mu se podsmevamo onako huliganski (više ne
znam ni kome).
Zato uspori samo ako želiš i koliko želiš.
Ako se kojim slučajem pokaže da su neki ljudi smrde, a pokazaće se i prestaneš
da opravdavaš nekim njihovim traumama iz detinjstva tu zlobu, možda ti se isto tako ukaže da postoji balans i da su oni tu zbog tog balansa i tih gluposti.
A možda ti i ne klikne.
I to je u redu. Začepi nos pa preskoči.
Svi smo ponekad preskakali “lekcije”, mada nećemo svi priznati.
Ukoliko te sustignu i sve one “nerešive” stvari uzmi i daj nekom detetu da odmrsi šnalicu iz kose neke lutke.
Pa gledaj i uči.
Ili će svakoj dlačici tražiti put skoncentrisano, ili će odustati i uzeti nešto smislenije da radi. Ili će otpore pustiti kroz suze i tražiti pomoć.
Koncentriši se.
Traži:
- rešenje
- nešto
- pomoć.
Ili uradi na svoj neki način, samo ne predaji prazan papir.
I ako se možda ispostavi da je sve ono sa “nikad nije kasno” uljuljkavanje i tešenje, pa shvatiš da ipak negde možda i kasniš, neka ti bude u glavi da si ipak i na vreme stizala, a umela si bogami i da poraniš.
Neko negde i to tamo beleži.
Osim ako smo stvarno dobili ukore životnog starešine pa nam ništa ne vredi? Nije valjda takav čo’ek.
