Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Nemoj da predaješ prazan papir

Ako se pokaže na kraju, da nije imalo smisla ovoliko trčati kroz život, a pokazaće se, slobodno reci da smo tako svi trčali.

Možda nam život svima da ukore životnog starešine.

Piše: Aleksandra Vuković Redakcija

Možda ti bude lakše ako smo svi u tome i ako mu se podsmevamo onako huliganski (više ne

znam ni kome).

Zato uspori samo ako želiš i koliko želiš.

Ako se kojim slučajem pokaže da su neki ljudi smrde, a pokazaće se i prestaneš

da opravdavaš nekim njihovim traumama iz detinjstva tu zlobu, možda ti se isto tako ukaže da postoji balans i da su oni tu zbog tog balansa i tih gluposti.

A možda ti i ne klikne.

I to je u redu. Začepi nos pa preskoči.

Svi smo ponekad preskakali “lekcije”, mada nećemo svi priznati.

Ukoliko te sustignu i sve one “nerešive” stvari uzmi i daj nekom detetu da odmrsi šnalicu iz kose neke lutke.

Pa gledaj i uči.

Ili će svakoj dlačici tražiti put skoncentrisano, ili će odustati i uzeti nešto smislenije da radi. Ili će otpore pustiti kroz suze i tražiti pomoć.

Koncentriši se.

Traži:

  • rešenje
  • nešto
  • pomoć.

Ili uradi na svoj neki način, samo ne predaji prazan papir.

I ako se možda ispostavi da je sve ono sa “nikad nije kasno” uljuljkavanje i tešenje, pa shvatiš da ipak negde možda i kasniš, neka ti bude u glavi da si ipak i na vreme stizala, a umela si bogami i da poraniš.

Neko negde i to tamo beleži.

Osim ako smo stvarno dobili ukore životnog starešine pa nam ništa ne vredi? Nije valjda takav čo’ek.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije