Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

Priče iz Baka Leline kuhinje: Ona me je naučila da gledam u šolju.

Da li znaš ko je tvoja Baka ?

Da ona te je čuvala, mazila, hranila.

Piše: Aleksandra Gordić Redakcija

Niko ne ume da napravi supu kao ona. Ona miriše posebno, ali da li si se ikada zapitala ko je ona?

Kao osoba, koje su njene želje i nade; da li može da se seti vremena kad je bila samo, ona. Kada je jedino o sebi brinula, kao ti sada?

Ako je nikada nisi zamišljala kao nešto drugo osim takvu kakvu je znaš, dopusti da ti ispričam o par žena. One koje nisu naglas govorile šta žele.

Ona me je naučila da gledam u šolju. Čekala bih je na kapiji da krene sa pijace i čim se pojavi iza ćoška, trčala bih natrag u kuću i na starom smederevcu pristavljala vodu za kafu.

Tursku, naravno. Moja Lela je coktala, uvek je bila realna, a meni pikavcu, je glava svuda bila osim na ramenima. Pikavac je bio njen nadimak za mene.

Opušak od cigarete, čudan naziv koji bi neko svojoj unuci nadenuo, ali to je bila ona.

Meni crna, bez sećera, za moju Baba Makedonku (imala je ona ime, ali davno je prestala da ga koristi), bela kafa sa puno šećera. One su sve imena koristile, samo kad nešto bitno treba da potpišu, u kuhinjama, njihovom raju je bilo zabranjeno. Tamo su postajale gospodarice, čarobnice sa svojim moćima. Svaka je imala svoju moć, svoje tajno ime koje su smele znati samo one i njihove unuke.

Mi deca smo smele da zavirimo u taj raj, i saznamo nešto o životu. Njihove ćerke i sinovi su bili zauzeti , njihov je bio svet. Ja sam bila srećna u tim kuhinjama, gde je i zimi i leti gorela vatra u smederevcu. Imala sam svoju malu žutu šerpicu, i moje magično mesto.  Odžačar bonbone iz dzepa kecelje i kasnije classic cigarete.

Foto: Canva

I onda bi došla Makedonka, uvek u crnini. Znala sam da joj je umro muž, davno, ali ona je uvek bila u crnini,kao da je htela da pokaže da je bez njega i ona sama nestala.

Crna marama, kecelja i crne gumene opanke. Mirisala je na lavandu i bebi sapun.

Slojevi crnine nabacani na njeno nejako i zborano telo. I zimi i leti se bez podsuknje i dzempera nije išlo. Kafa bi se popila i onda je počinjala magija. Okrećem šoljicu i molim se da me  Marko iz četvrtog tri nazove.

Dok se soc iz šoljice cedi, pričamo o tome kako nema više poštovanja prema starijima. Ja čak i ne mogu mirno da sedim, nestrpljiva sam.

Konačno Makedonka uzima šoljicu i počinje svoj monolog. Lela sedi za mašinom i šije, pravi se da nas ne sluša, na svaku Makedonkinu reč koluta očima. Ja srećna. Vidi mi neki susret, nekog ubavog momka.

Lela se okreće polako od svoje mašine, vadi cigarete iz svoje kecelje. Njena šoljica je bila crvena sa plavim kapljicama,pali sebi jednu cigaretu, pruža i nama.

Od uzbudjenja zaboravljam da  ja ne pušim pred starijima, uzimam cigaretu i palim je sa grančicom iz šporeta.

Upaljači su kod Lele u kecelji, njeno malo blago. Upijam svaku reč svečano, zabadam želju i krišom gledam u telefon. Možda će se javiti bas sada.  Makedonka ustaje i sa svojim štapom i kesicom sa pijace ide dalje. Izbačena donja usna joj drhti dok me naziva ubavim devojčetom.  Ja i dalje ostajem u nadi, to je uvek bila njena moć. Dati nadu.

Pratim je na kapiju, kao odraz lepog vaspitanja i stežem mobilni telefon i dzepu. Samo jedna poruka me deli od moje sreće.

„Bolje se prihvati knjige“, govori mi Lela dok ispiram šoljice. Kolutam očima, i smeškam se. Nazvaće me. Lela se okreće ka svojoj mašini. Supa nam je ukuvala.

Ljubice moja, javio se. Šolju okrećem i danas. Hiljadu kilometara od te kuhinje, ona mi daje osećaj da svoju sudbinu držim u šaci.

Nije tvoje ime Makedonka, tvoje ime je uvek bila Nada.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije