LjudiMjestanajnovijeNaslovna vijestPojave

Toma Zdravković celu 3. smenu rudara gostio u kafani dva dana i dve noći

Svoju premijeru na Letnjoj pozornici niške Tvrđave, 56. Filmske susrete 21. avgusta otvorio je biografski film „Toma“ reditelja Dragana Bjelogrlića.

Redakcija

luftika.rs

I nakon toga, na premijerama u Beogradu, Novom Sadu, a sada i u brojnim bioskopskim salama u srbiji otvorio je srca svih koji su ga gledali, sa suzama u očima i knedlom u grlu.

Ovaj film je jedan impresionistički portret Tome Zdravkovića koji prikazuje same njegove početke, baš kao i vrhunac slave, njegove ljubavi koje su ga inspirisale prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, baš kao i odnos sa velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu Jugoslavije.

Ovo je biografska priča o Tomi Zdravkoviću, čoveku koga ne pamtimo samo po njegovim pesmama, već kao i jednog velikog boema — po ponašanju i u duši. Ovo je priča o duši.

Glavna uloga, uloga Tome Zdravkovića, dodeljena je jednom od najboljih glumaca mlađe generacije, Milanu Mariću, koji za Luftiku kaže: “Ova uloga je mozda najizazovnija od svih koje sam do sada odigrao iz prostog razloga sto pokriva preko 30 godina zivota jednog coveka koji je imao poprilicno buran i turbulentan zivot u nekom drugom vremenu.”

Da je Milan Marić bio pravi izbor za ulogu Tome govori, osim nagrade “Car Konstantin” i to što publika masovno iz bioskopa izlazi dirnuta i često uplakana zbog priče o slavnom pevaču i boemu.

A ko je bio Toma Zdravković?

Najveća autentična zvezda jugoslovenske muzičke scene, Toma Zdravković, rođen je 1938. godine, u selu Pečenjevce, nadomak Leskovca. Njegov život bio je kao na filmu, a najviše o njemu zna supruga Gordana, koja je jednom prilikom otkrila detalje koje javnost nije znala.

Neverovatnom snagom voleo je ljude, a supruga Gordana otkriva samo jedan od nekoliko slučajeva u kojima je to i pokazao.

“Voleo je sve ljude. One koji su na položajima, rudare, prosjake, decu, sve. Voleo je narod. Za njega je svako bio osoba. Nije gledao ko je šta. Voleo je ljude. Sećam se da smo jedne godine bili u Aleksincu i naišla je treća smena rudara. On je njih sve odveo u kafanu i proveo sa njima dva dana i dve noći”, iskrena je bila Gordana.

Priznala je da je uživala u braku sa njim, a da su imali samo male i sitne probleme koje su brzo rešavali. Preminuo je 1991. godine, a njegova životna priča prepuna je alkohola, tuge i borbe.

Tomin otac Dušan bio je mesar, a majka Kosara domaćica koja je rodila petoro dece, najstarijeg sina Aleksandra, potom Ivana, Tomu koga su zvali Dado, ćerku Mirjanu i najmlađeg naslednika Novicu.

Odrastajući u nemaštini, Toma je brzo shvatio da ga život na selu ne privlači pa je već sa petnaest godina počeo da peva i odmah uvideo da je to njegov jedini izlaz. Oni koji su ga slušali, vrteli su glavom i tvrdili da tu ima nečega, iako im mršavi i neugledni Toma nikako nije ličio na budućeg pevača.

Ipak, on je svoje zanimanje vrlo ozbiljno shvatio i bio je rešen da krene u svet, a prva stanica bio je Leskovac, pišu beogradski mediji.

Tu je sasvim slučajno, gladan i promrzao, 1956. godine upoznao pevačicu Silvanu Barjaktarević, kasnije Armenulić, koja ga je odvela u kafanu Radan, gde je pevala sa svojim orkestrom. Tamo je naučio da peva narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone, a u muzikantskim krugovima brzo se pročulo da u Leskovcu ima neki Toma.

S takvom reputacijom uputio se u tuzlanski hotel Bristol gde je pet godina iz večeri u veče punio salu. U Tuzli se prvi put ozbiljno zaljubio u vitku plavušu Slavicu, rodom iz Travnika, koja mu je zadala mnogo jada.

“U ono vreme moj dobar prijatelj bio je Dragan Toković koji je pevao u kafe-baru Terazije. Obratio sam mu se za pomoć i zamolio ga da me preporuči u nekom lokalu. Pošto je on već bio popularan i više nije hteo da peva u Bezistanu, upoznao me je sa šefom bara, a on mi je ponudio da ga zamenim.

Sutradan je održana proba. Uhvatila me je grdna trema jer su tada u kafe-baru u Bezistanu svirali najbolji muzičari, a da sve bude gore, na probi su se obreli i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović.

Ta velika imena podsmevala su mi se dok sam pevao… Utučen i iskompleksiran, uopšte nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom i s njim čavrlja kao sa starim prijateljem.

Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim.

Vratio sam se u pustu sobu hotela Balkan, a ona se pojavila tek posle ponoći”, prisećao se kasnije Toma u jednom intervjuu i sa Slavicom krenuo u Novi Sad.

Ali, jedne večeri u zrenjaninskom hotelu Vojvodina upoznao je zgodnu crnku Olgicu. Zaboravivši na Slavicu, Toma ju je potpuno očaran upitao da se uda za njega i ona je pristala.

Njihova ćerka Žaklina rođena je 22. novembra 1963. godine, na dan kada je ubijen predsednik Džon Kenedi, po čijoj supruzi je i dobila ime. Međutim, njegov prvi brak nije dugo potrajao jer su se posle nekoliko meseci razveli u Osijeku. Nakon toga menjao je kafane, pevao u novosadskom Putniku, beogradskoj Topčiderskoj noći i na Svetom Stefanu, gde su ga dočekale loše vesti.

“Jednog dana vraćajući se sa plaže, svratio sam do recepcije. Kažu: Imaš telegram. Meni se godinama niko nije javljao, ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji iz Pečenjevca, sela prema Leskovcu, nisu mogli da znaju gde sam.

Ja sam se od njih otkačio i išao od kafane do kafane, po celoj zemlji… Uzmem telegram, a u njemu stoji da se hitno javim jednom lekaru u sarajevskoj bolnici.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije