Sa početkom jeseni, na ravnodnevnicu, kada su dan i noć jednakog trajanja 22. septembra, ušli smo u Vagu, znak koji se nalazi na sredini astrološkog puta, koji predstavlja muški princip, a ima ženskog vladaoca (Veneru), i koji je prvi znak koji u astrologiji predstavlja ”druge”.
Sve ovo, na početku još, ukazuje da je Vaga znak okrenut ravnoteži između polova, a kako je prvi, i jedini znak, predstavljen neživom stvari, tj. vagom, upućuje na to da u ovoj tački čovek treba da napusti instinkte, potrebe tela i osećanja, i da se krene u jedan racionalniji svet ideja, društvenog zakona i uređenja.
Vaga je stari astrološki znak: kod Sumera bog Utu ili Šamaš, držao je terazije, bio je bog Sunca, a vladao je redom, zakonom, harmoničnim odnosima u zajednici.
Kao bog Sunca, tj. svetlosti, imao je moć da svetlošću istine obasja tamu neznanja i laži. No, Utu je držao i testeru, kojom je rezao dobro od zla, što simboliše i pravednički gnev.
U Egiptu, Anubis, bog mrtvih, vodio je duše preminulih u dvoranu Dve Istine, gde im je suđeno, tako što bi im srce bilo postavljeno na vagu, a kontrateg je bilo pero Maata (kosmičkog zakona).
Ukoliko bi srce bilo lakše ili jednako peru, duša bi otišla kod Ozirisa, boga Podzemlja, a ako bi bilo teže, dušu bi pojela boginja Amit. Maat, prikazivana kao boginja, personifikacija je istine i pravde, a vladala je zvezdama, i godišnjim dobima, a svakodnevni život vođen je u skladu sa njenim etičkim kodeksom, koji je garantovao kosmičku i društvenu harmoniju.
Kod Grka, onih koji su nam najviše uticaja ostavili, postojala je Temida, koja je držala terazije, i bila znana kao Gospa dobrog saveta. Bila je boginja božanskog zakona, a kada bi on bio prekršen, puštala je na prekršioce Nemezu, boginju razdora, kako bi se stvari vratile u ravnotežu.
Foto: Canva
Temida beše titanka, ćerka Urana (Neba) I Gee (Zemlje), a sa Zevsom je izrodila šestoro dece: tri Mojre, boginje usuda i tri Hore, boginje reda i mira. Hore behu: Dika – boginja pravednosti, Eunomia – boginja zakonitosti i Irena – boginja mira.
Pored priče o Temidi, grčki mitovi prepuni su situacije u kojima smrtnici moraju, često protiv svoje volje, da rešavaju sporove među bogovima. Najpoznatiji primer je Parisov, koji je morao da reši spor između tri boginje, Atine, Here i Afrodite, po pitanju toga koja je najlepša.
Tri boginje su mu nudile darove zauzvrat, pa je tako Hera obećala srećan dom i zdravo potomstvo, Atina mudrost bez premca, a Afrodita najlepšu ženu na svetu. Paris je, stoga, u jednoj arhetipskoj priči o ženskoj sujeti, i muškoj gluposti, odabrao ovo poslednje, a Afrodita mu je, zauzvrat, pomogla da otme Helenu, što je dovelo do Trojanskog rata i stradanja nezabeleženih dimenzija.
Još jedan mit, o slepom proroku Tiresiji, kaže da mu je Hera dozvolila da vidi zmije u njenom svetom vrtu, koje su se u tom trenutku parile. Upitao je Heru koja, od njih dve, doživljava veće zadovoljstvo, a kako ona nije umela da mu da odgovor, pretvorila ga je na određeni period u ženu, kako bi to sam saznao.
Preobrativši se ponovo u muškarca, Tiresija reče Heri da žene više uživaju, na šta ga razgnevljeni Zevs oslepi.
Iz svega ovoga jasno izvlačimo da je Vaga znak okrenut drugima: partnerima, saradnicima, javnosti, i da je zainteresovana za sve stvari koje podrazumevaju drugog, od braka, do lepote i umetnosti.
